Da li će beba prerasti alergiju na hranu?

Nije uobičajeno, ali je moguće.

Ako razumete kako alergija izgleda i kako se manifestuje, bićete u stanju da prepoznate rane znake, za svaki slučaj. Takođe je važno da znate šta treba da radite ako vaša beba bude ikada imala alergijsku reakciju.

Foto: Fotolia

Ako je vaša beba alergična na hranu, njeno telo će hranu tretirati kao napad i proizvodiće antitela (IgE). Ako ponovo pojede istu hranu, antitela će reći imunom sistemu da otpusti supstancu histamin koja će pokrenuti protivnapad.

Simptomi se ublažavaju u roku od nekoliko minuta do dva sata, mada u nekim slučajevima simptomi traju i mnogo duže (satima), a mogu biti i hronični. Reakcija može biti i blaga i veoma jaka.

Kod većine dece, alergijska reakcija na hranu izaziva osip ili otok, hronični ekcem ili teškoće u disanju. Ponekad su simptomi gastrointestinalni – beba će povraćati ili će imati proliv. Ako beba ima veoma jaku alergijsku reakciju, ona može biti opasna po život.

Nemojte zaboraviti da vaša beba može imati alergijsku reakciju na hranu koju je pre jela bez problema. Pa tako, ako je beba nasledila mogućnost da bude alergična na jaja, možda neće imati rekaciju prvih nekoliko puta kada bude jela jaja, ali će na kraju ipak pokazati simptome. (Zapamtite da prva izlaganja nekim sastojcima ne moraju biti u očiglenim oblicima, kao što su jaja, mleko, ili koštunjavo voće u keksu).

Beba može da bude alergična na bilo šta, ali sledećih osam vrsta hrane je odgovorno za 90% alergija na hranu: jaja, mleko, kikiriki, pšenica, soja, koštunjavo voće, riba (kao što je tunjevina, losos ili bakalar), morski plodovi (jastog, rakovi, kozice).

Foto: Pixabay

Ako ikada vidite da vaša beba ima problema sa disanjem, ima oteklo lice ili usne, ili počne ozbiljno da povraća ili ima proliv, odmah pozovite hitnu pomoć (194).

Sa ozbiljnim i jakim alergijskim reakcijama se ne sme šaliti! Disajni putevi vašeg deteta se mogu zatvoriti u roku od nekoliko minuta, pa zato ne treba da zovete lekara da dođe, niti da vozite dete u hitnu. Vama je potrebna hitna medicinska pomoć, na licu mesta i to što pre!

Ako vaša beba konstantno ima simptome u naredna dva sata od kada je jela neku hranu, razgovarajte sa pedijatrom. Trebalo bi da vas pošalje kod specijaliste na ispitivanje. Specijalista će vam reći koja hrana pravi problem, kao i da li su simptomi deo reakcije imunog sistema (što ukazuje na alergiju) ili su znak da beba ne može da vari hranu (što ukazuje na netoleranciju).

Kada vaša beba jednom dobije alergiju na hranu, morate biti spremni za sledeći napad (ako se desi). Iako je prva reakcija bila blaga, sledeća može biti veoma jaka. Lekar će vam pomoći da se pripremite i daće vam uputstva kako da se ponašate i da li treba sa sobom da nosite lek epinefrin.

Kada beba malo poraste, konsultujte se sa svojim lekarom da li je potrebno da sa sobom uvek nosite ampulu epinefrina (adrenalin) koji zaustavlja napad. Namenjen je deci koja teže minimum 15 kilograma.

Postarajte se da svako ko čuva vašu bebu – bebisiterka, rođaci, baka, deka, prijateljica – zna za alergiju i šta beba ne sme da jede. Takođe se postarajte da svako ko čuva vašu bebu zna šta treba da radi u slučaju da se desi alergijska reakcija.

Vaša beba će naslediti tendenciju da ima alergjie, ali ne mora nužno da nasledi određenu alergiju. Na primer, ako imate alergiju na polen, alergiju na ljubimce ili na hranu, vaše dete će imati 50% šanse da razvije neku alergiju, ali ne mora nužno da razvije istu alergiju koju i vi imate. Šanse se povećavaju na 75% kada su oba roditelja alergična.

Moguće je. Oko 85% dece preraste alergije na mleko, jaja, soju i pšenicu do vremena kada kreću u školu. Alergije na kikiriki, koštunjavo voće, ribu i morsku hranu češće traju ceo život. Ipak, oko 20% dece mlađe od dve godine, a koja su alergična na koštunjavo voće, gube alergiju do poslaska u školu.

Većina reakcija na hranu je u stvari netolerancija na hranu.

Netolerancija na hranu ne uključuje imuni sistem. Ako vaša beba ima netoleranciju na hranu, to znači da ima problema sa varenjem određene hrane. Primetićete da svaki put kada jede ili pije tu hranu ima mučne digestivne simptome kao što su gasovi, nadimanje ili proliv.

Najčešća netolerancija na hranu je netolerancija na laktozu. Ljudi koji imaju netoleranciju na laktozu imaju manjak enzima koji je neophodan za varenje šećera iz kravljeg mleka i drugih mlečnih proizvoda. Nije preporučljivo da bebe mlađe od godinu dana piju kravlje mleko, ali laktoza je prisutna i u drugoj hrani koju jede vaša beba, uključujući i formulu.

Foto: Fotolia

Razgovarajte sa bebinim pedijatrom. Preporučiće vam da zapisujete šta beba jede, kako biste lakše identifikovali koja hrana pravi probleme, a možda je potrebna promena formule, ili uput kod specijaliste alergologa ili dečjeg gastrointerologa.

Specijalista će vas detaljno ispitati o bebinim simptomima. Uradiće test na koži ili test krvi, kako bi ustanovilo da li se radi o reakciji imunog sistema.

Ako test na koži prouzrokuje osip, ili test krvi pokaže da beba proizvodi IgE antitela na hranu, moguće je da je alergična na neku hranu. Ako su testovi negativni, onda simptomi najverovatnije ukazuju na netoleranciju na hranu, a ne na alergiju.

Posle toga će vas poslati kod gastrointerologa kako bi se ustanovilo koja hrana pravi probleme, kao i da se istraže svi ostali simptomi.

Ovo je pravo pitanje, ali još bez odgovora. Neki stručnjaci predlažu sporije uvođenje one hrane na koju su alergični roditelji u jelovnik deteta. No, sudeći po nekim slučajevima ni ova metoda ne garantuje uspeh.

Ako ne znate šta da radite i kako da se ponašate – konsultujte se sa pedijatrom.

Ono oko čega se većina stručnjaka slaže je da dojenje obezbeđuje jedan nivo zaštite od alergija. Potrudite se da dojite bebu koliko god možete, a naročito ako u vašoj porodici postoji istorija alergija.

Foto: Fotolia

Druga stvar koju možete da uradite je da novu hranu uvodite polako. Neka razmak između dve nove hrane bude po nekoliko dana. Na taj način ćete videti na koju hranu beba ima alergijsku reakciju, ako je uopšte dobije.

Ne postoje lekovi koji će sprečiti ili izlečiti alergijsku reakciju na hranu, a injekcije koje se upotrebljavaju za alergijsku reakciju na polen ne funkcionišu kada su u pitanju alergije na hranu. Jedini „lek„ za sprečavanje alergijske reakcije na hranu je – izbegavanje te hrane.

Izbegavanje određene hrane je komplikovanije nego što zvuči. Ta hrana se pojavljuje na mestima na kojima je i ne očekujete, a čak i najmanji trag je dovoljan da izazove jaku reakciju. (Većina ljudi koja ima jake reakcije pojela je hranu za koju su mislili da je sigurna). Moraćete da budete veoma oprezni kada čitate etikete, morate znati šta da izbegavate, i morate se navići da postavljate pitanja u restoranima.

Ako dojite bebu koja ima alergiju na hranu, i sami ćete morati da izbegavate tu hranu, jer se proteini koji izazivaju alergiju prenose mlekom.

Ako bebu koja je alergična na kravlje mleko hranite formulom, moraćete da menjate formulu. Neke bebe, koje su alergične na kravlje mleko, takođe su alergične i na soju, ali se svakako uvek konsultujte sa pedijatrom pre nego što budete pravili bilo kakve izmene.

Ako je vaša beba dobila dijagnozu da je alergična na hranu, morate o tome da naučite sve što možete – uključujući i to koju hranu da izbegavate, kako da čitate etikete, kao i kako da prepoznate rane znake alergijske reakcije.