Tradicija menjanja prezimena nakon stupanja u brak je ona koja se kod nas praktikuje vekovima. Obrazloženje koje stoji iza toga je još starije: staromodna je ideja da žene treba da uzmu ime svog muža i na taj način budu uključene u njegovu porodicu kako bi održale porodičnu jedinicu nakon udaje.
.png)
Foto: kuprevich-freepik
Ali kako se društvo menja, menja se i način na koji gledamo na brak i njegove tradicije. Sa tim u vezi sve više žena odlučuje da dodaju muževljevo ili zadrže svoje devojačko prezime nakon stupanja u brak.
Ovo je lični izbor, a ne zakonska obaveza. Pitanje nije samo da li zadržati svoje rođeno prezime ili ne – već je i u tome čije ime se uopšte menja!
Ovu temu protekle nedelje otvorila je ilustratorka Andrijana Vešović, poznatija kao Zombijana Bones, koja je podelila ličnu priču o promeni prezimena nakon udaje. Da budemo precizniji to je bila priča o zadržavanju devojačkog prezimena nakon udaje i greške administracije koja joj je to pravo oduzela.
Zašto me drugi osuđuju ako ne uzmem prezime svog muža?
Kroz seriju ilustracija Andrijana je pružila podršku svim ženama koje ne žele da menjaju svoje devojačko prezime nakon udaje, Ona je navela kako je nakon svoje odluke morala da se pravda okolini i navodi razloge svoje odluke. I ne samo to nego je čak godinu dana živela ne znajući da joj je matičarka greškom zapravo promenila prezime u muževljevo.
” Ovaj događaj boli i izaziva stres ” napisala je Zombijana na svom Instgaram nalogu govoreći o ovoj temi.
I da zaista, kod nas ljudi istinski veruju da je promena imena kada se venčate pravi način da pokažete poštovanje prema svom mužu, a drugi da je to samo tradicija koja postoji vekovima. Bez obzira na razna mišljenja, važno je zapamtiti da ne postoji pogrešan način da se to uradi. Ako želite da promenite svoje ime, samo napred; ako ne, nemojte se osećati pod pritiskom da to učinite.
Zašto uopšte postoji ova tradicija?
Pa, postoje dva glavna razloga: jedan praktični i jedan društveni. Praktični razlog je što zajedničko prezime omogućava lakšu komunikaciju među generacijama jer svi imaju isto prezime.
Društveni razlog je drugačiji u zavisnosti od toga gde živite; od Amerike preko Italije do Švedske, svaka zemlja ima svoje zakone o tome šta se dešava sa prezimenima supružnika nakon što stupe u zajednicu. Takođe je uređen i deo oko prezimena nakon razvoda braka.
Na kraju, sve se svodi na lične preferencije i ono što se čini ispravnim u tom trenutku. Ne postoji tačna ili pogrešna odluka kada je u pitanju promena prezimena nakon stupanja u brak.
Koja je polazna tačka osude onih koji se ne pridržavaju tradicionalnih očekivanja?
Da bismo bolje razumeli i pristupili ovoj tematici smatramo da je više nego neophodno približiti dva pojma: tradicionalizam i stav.
Tradicionalizam je staromodan, patrijarhalan stav prema bilo kakvoj promeni, a stav je ono što smo stekli socijalizacijom i vaspitanjem. Svaka od ovih komponenti ima i svoje emotivno utočište pa je jasno sa kakvim se zapravo problemima mogu suočiti žene koje se odluče da zadrže devojačko prezime nakon udaje.
Stav o braku kroz istoriju ima emotivnu komponentu koju je najteže promeniti, pogotovo kada je prezime u pitanju, jer su tvrdokorne emocije duboko utkane u nasleđeni stav koji je gotovo nemoguće izmeniti u korenu. Potrebno je jako puno vremena, truda i želje za promenom!
Foto: rawpixel.com-freepik
Zbog čega žene često ne preuzimaju muževljevo prezime?
Žene su sve više svesne svog identiteta, međutim ostavljanje prezimena ili dodavanje muževljevog devojačkom ne predstavlja pomodarstvo, već pokazuje koliko su one emancipovane i nezavisne.
U praksi stručnjaka koji se bave porodicom očevidno je da se tradicionalni modeli porodične organizacije menjaju pred zahtevima savremenog društva i veoma dinamičnog okruženja čiji smo svedoci.
Prema Zakonu o braku i porodičnim odnosima, postoji mogućnost da žena uzme muževljevo prezime, da zadrži svoje i doda muževljevo, ili da oba supružnika dodaju prezime onog drugog, a u tom slučaju će cela porodica imati dva prezimena.
Buduće forme partnerskih odnosa u braku biće primerenije savremenim životnim tokovima i bliže idealu individualnosti i ravnopravnosti u muško ženskim odnosima.
Žene koje su zadržale svoje ili dodale muževljevo prezime deo su jasne promene koje naše patrijarhalno društvo doživljava. Poput Andrijane Vešović možda je i vas neko po inerciji prekrstio, ali znajte da vam vaš identitet niko ne može oduzeti. Odluka koju ste vi donele kosi se sa dugogodišnjom tradicijom i samo ta jedna promena čini da se lagano menja pojam društva o tome šta je to ustvari brak. A brak je LJUBAV, brak je POŠTOVANJE, brak nije PREZIME.
Komentari (0)