Dr Dragana Višnjevac: Kako rizična trudnoća utiče na mamu i bebu

Rizična trudnoća je svaka trudnoća u kojoj postoji povećan rizik od razvoja komplikacija i narušavanja zdravlja majke i/ili deteta. O tome koji su to faktori koji utiču na povećanje rizika, koji su najčešći problemi tokom trudnoće i sa čime se trudnice najčešće susreću tokom rizične trudnoće, razgovarali smo sa dr Draganom Višnjevac, spec ginekologije i akušerstva.

Redovni pregledi i kontrole u drugom stanju najbolji su način da se prati razvoj ploda i tok trudnoće. Na ovaj način mogu se na vreme primetiti prvi simptomi rizične trudnoće i prepoznati potencijalni faktori rizika.

Najčešći faktori rizika su:

• starost trudnice – kod trudnica starijih od 35-40 godina veća je mogućnost nerazdvajanja hromozoma i povećan je rizik od spontanog pobačaja
• prethodni spontani pobačaji ili prevremeni porođaji
• višeplodne trudnoće – pogotovo u slučajevima kada potpomognutom oplodnjom kod žena starijih od 35 godina dođe do blizanačke/višeplodne trudnoće
• hronična oboljenja žena pre drugog stanja – dijabetes, hipertenzija, hronične urinarne infekcije, bubrežna oboljenja, bolesti krvi i srca, štitaste žlezde, autoimuna oboljenja (sistemski lupus), multipla skleroza, Kronova bolest, zatim respiratorne bolesti, epilepsije, hepatitisi, HIV, tumori, ali i psihijatrijska oboljenja: depresije, psihoze, anksioznost
• infekcije nastale tokom trudnoće – citomegalovirusna, rubela, varičele, toksoplasmoza, ParvoB19, sifilis, ali i aktuelni koronavirus koji može izazvati i kod majke i kod ploda akutne probleme sa određenim posledicama
• oboljenja nastala tokom trudnoće – gestacijski dijabetes, preeklampsija, eklampsija, gojaznost, pothranjenost
• komplikacije koje nisu direktno vezane za zdravstveno stanje trudnice – prednjačeća posteljica (placenta praevia), prevremeni porođaj (pre 37. gestacijske nedelje – insuficijencija grlića materice, infekcije, prethodni prevremeni porođaji, višeplodne trudnoće), Rh inkompatibilija, poremećaji u intrauterinom razvoju ploda, štetne navike trudnice – pušenje, konzumiranje narkotika, alkoholizam

– Uvek je bilo rizičnih trudnoća, ali je danas veći broj pacijentkinja sa hroničnim oboljenjima koje ostvaruju trudnoću, veći je broj vantelesnih oplodnji, veće su i mogućnosti savremene perinatologije, pa se pacijentkinje odlučuju za trudnoću i u uslovima koji bi nekad bili nerealni i za ostvarivanje i iznošenje trudnoće, kao i za rođenje zdravog deteta – kaže dr Višnjevac.

Njeno iskustvo kaže da su u savremenom dobu najčešći poremećaj metabolizma šećera i insulina, koji mogu voditi ka gestacijskom dijabetesu, hipo/hipertireozi, hipertenziji, a češći su i problemi uzrokovani višeplodnom trudnoćom (usled većeg broja potpomognutih oplodnji) i često su prvorotke starije nego ranije.

Ipak, visokorizične trudnoće su svega između 6 i 8 odsto svih trudnoća, što znači da je najveći broj fizioloških trudnoća ili onih sa niskim faktorima rizika, dodaje dr Višnjevac.

Priprema za trudnoću i pregledi pre drugog stanja mogu u velikoj meri pomoći da se trudnoća iznese sa što manje komplikacija ili bez njih. Ukoliko postoji neko osnovno hronično oboljenje kod trudnice, koje može potencijalno biti rizik za trudnoću i plod, uz savete lekara i neophodne pretrage (brisevi, laboratorijske analize, kontrole krvnog pritiska i slično), može se doći do rešenja – kako da se ovo stanje, zdravstveni problem, drži pod kontrolom tokom drugog stanja.

Kako smanjiti potencijalne rizike za pravilan tok trudnoće?

• regulacija telesne težine pre trudnoće
• BMI u okvirima normale
• prilagođavanje ili promena redovne terapije
• redovna fizička aktivnost
• prestanak pušenja, konzumiranja droga i alkohola
• konsultacije sa genetičarom i analiza mogućih genetskih oboljenja
• redovna kontrola krvnog pritiska

Dr Višnjevac je govorila i o tome kako se može odvijati višeplodna trudnoća i koje faktore rizika sa sobom nosi:

Foto: Freepik

– Višeplodne trudnoće su i blagoslov i potreba za dodatnim oprezom. Veća je šansa za prevremeni porođaj, za mogućnost neadekvatne podele hranljivih materija između beba; jedna dobija više kiseonika i hrane od druge, što dovodi do opasnosti za obe bebe, i one koja raste intenzivnije, i one koja raste nedovoljno – navodi dr Višnjevac, i dodaje da je kod jednojajčanih blizanaca veća šansa za komplikacije nego kod dvojajčanih.

– Češće su preeklampsije, prednjačeće posteljice, prerano odlubljivanje posteljice, prevremeno prsnuće plodovih ovojaka, i veća šansa za završetak trudnoće carskim rezom i kod potpuno uredne blizanačke trudnoće zbog prezentacija beba koje onemogućavaju bezbedan vaginalni porođaj.

– I rizična trudnoća može biti zdrava trudnoća, samo ona zahteva više pažnje i praćenja –

Najbolji načini da se kontroliše tok višeplodne / blizanačke trudniće jesu ultrazvučne kontrole.

U zavisnosti od toga koji je rizični faktor trudnoće, njenog toka i razvoja, zavisi i način na koji će doći do porođaja:

• ukoliko je trudnoća rizična zbog prethodnih ginekoloških operacija (odstranjivanja mioma, konizacija), veća je šansa da se porođaj završi operativnim putem, kao i ako postoje bolesti kada se smatra da je benefit i za majku i plod da se trudnoća završi carskim rezom;
• češći je carski rez kod višeplodnih trudnoća, preeklampsije i eklampsije, ali i patološkog usađivanja posteljice;
• za bebe je bolje da se rode vaginalnim putem ukoliko ne postoji apsolutna indikacija za carski rez, jer tada imaju pojačano lučenje adrenalina pri prolasku kroz porođajni kanal; pokreće se prirodni mehanizam porođaja, susreću se sa bakterijama na koje stvaraju kasnije otpornost, imaju manju šansu za alergijske reakcije, respiratorne probleme, astmu.

– Najbolja prevencija prevremenog porođaja su redovne kontrole i adekvatna terapija, a ukoliko postoje znaci pretećeg prevremenog porođaja, kortikosteroidna terapija i davanje magnezijum sulfata u bolničkim uslovima pomažu ubrzanom sazrevanju pluća bebe i smanjuju rizik od cerebralne paralize i loših neuroloških ishoda – pojašnjava dr Višnjevac.

– Važno je reći da i rizična trudnoća može biti zdrava trudnoća, samo ona zahteva više pažnje i praćenja. Ukoliko naiđe na adekvatnu stručnu i ličnu podršku, buduća majka mnogo opuštenije, ali ne i manje odgovorno, nosi i iznosi trudnoću – naglašava dr Višnjevac.

Bez obzira koji je rizični faktor ili više njih u pitanju, uz odgovarajuću medicinsku brigu, odgovorno ponašanje majke i praćenje uputstava nadležnih lekara, takva trudnoća i porođaj mogu biti uspešni i zdravi.

– Izmenite način ishrane ako je do tada bio loš, umerena fizička aktivnost (ako vaš lekar nije rekao drugačije), izbegavajte štetne navike, uzimajte redovno propisanu terapiju, oslonite se na emotivnu podršku bližnjih, izbegavajte negativne emocije: strah, tugu, loše misli, stres.. Mislite dobro i pozitivno, redovno idite na kontrole i verujte svom lekaru – savetuje dr Višnjevac i poručuje:

– Nosite u sebi novi život, ne postoji ništa vrednije od toga!

Dr Dragana Višnjevac  je radila na Klinici za ginekologiju i akušerstvo KCV u Novom Sadu gde je od 2015. godine bila na mestu Šefa odseka za prijem i trijažu trudnica pri Zavodu za perinatologiju. Svoje znanje i veštine usavršavala je učešćem na brojnim domaćim i međunarodnim seminarima i kongresima, kao i tokom studijskih boravaka u inostranstvu.

Deo je sjajnog tima vrhunskih stručnjaka bolnice „Health Medic”. Više o departmanu ginekologije i akušerstva klinike „Health Medic”, njihovim uslugama, pregledima i intervencijama koje su vam dostupne, pročitajte OVDE >>

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Poliklinika Healthmedic (@health__medic)