Foto: Canva

Kako prepoznati alergiju na proteine kravljeg mleka?

Izvor: Bebac

Kad se najčešće javlja alergija na proteine kravljeg mleka?

Alergija na proteine kravljeg mleka se javlja u ranom detinjstvu i sreće se kod 2-3% dece, uglavnom u dobi odojčeta i malog deteta. Bebe su naročito osetljive jer još uvek imaju nerazvijen imuni sistem i sistem za varenje.

Poremećaj je uglavnom prolaznog karaktera  i primarno pogađa odojčad nasledno predisponiranu alergiji, češće su u prvoj polovini života i kod dece koja su na adaptiranoj mlečnoj formuli.

Koji faktori utiču na razvoj ovog poremećaja?

Faktori koji značajno doprinose razvoju ovog poremećaja su urođeni deficit imunoglobulina IgA, kao i ishrana običnim (neadaptiranim) kravljim mlekom.

Najbolji izbor ishrane za novorođenče je svakako majčino mleko. A ukoliko majka iz bilo kog razloga ne može da doji, sledeći izbor treba da bude adaptirana mlečna formula koja u sebi ima proteine kravljeg mleka ali razgrađene i adaptirane za ishranu novorođenčeta. Ukoliko se kod bebe pojavi reakcija na adaptiranu mlečnu formulu postoje posebne formule za bebe alergične na proteine iz kravljeg mleka.

Kako prepoznati alergiju?

Alergiju na proteine kravljeg mleka karakteriše  širok spektar kliničkih manifestacija, kao sto su crvenilo  oko usta, koprivnjača, otoci u području očiju, lica i druge regije, ekcem, povraćanje, crevni grčevi, hronični proliv, nekada sa prisustvom sluzi i krvi u stolici, malokrvnost, poremećaj napredovanja, teškoće sa disanjem  i dr.

Kožne manifestacije su najčešće, potom gastrointestinalne, dok su promene na drugim organima i sistemima znatno ređe. Simptomi i /ili klinički znaci alergije su najčešće udruženi, posebno kožno – digestivni, mada mogu biti i izolovani, pa i dosta neobični. Nekada je, izuzetno retko moguć i pravi anafilaktični šok.


Foto: Freepik

 

 

 

 

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza alergije na proteine kravljeg mleka se zasniva na detaljnoj anamnezi  (ličnoj i porodičnoj), tipičnom kliničkom nalazu i odgovarajućim labaratorijskim i drugim ispitivanjima prilagođenim tipu imunološke reakcije i karakteru tegoba. Bitan dijagnostički doprinos daje povlačenje tegoba kada se beba stavi na ishranu bez proteina kravljeg mleka.

Kako sprečiti razvoj poremećaja?

Osnovu prevencije poremećaja tolerancije proteina kravljeg mleka predstavlja ishrana majčinim mlekom, kad god je to moguće do kraja prve godine, pa i nakon toga. U nedostatku majčinog mleka  pravi izbor za dohranu ili ishranu odojčeta su adaptirane mlečne formule. Ukoliko se radi o odojčetu koje ima genetsku predispoziciju, za dohranu ili ishranu se preporučuju mlečne  formule bazirane na parcijalnom ili ekstenzivnom proteinskom hidrolizatu.

Postanite član Bebac porodice! Registrujte se

Da li ste trudni ili imate bebu?

Unesite termin porođaja ili datum rođenja vašeg bebca i pratite njegov razvoj iz nedelje u nedelju.

Komentari (0)

Ostavite komentar

Izračunajte termin porođaja

Unesite prvi dan Vašeg
poslednjeg ciklusa

Prosečno trajanje ciklusa

Kad se najčešće javlja alergija na proteine kravljeg mleka?

Alergija na proteine kravljeg mleka se javlja u ranom detinjstvu i sreće se kod 2-3% dece, uglavnom u dobi odojčeta i malog deteta. Bebe su naročito osetljive jer još uvek imaju nerazvijen imuni sistem i sistem za varenje.

Poremećaj je uglavnom prolaznog karaktera  i primarno pogađa odojčad nasledno predisponiranu alergiji, češće su u prvoj polovini života i kod dece koja su na adaptiranoj mlečnoj formuli.

Koji faktori utiču na razvoj ovog poremećaja?

Faktori koji značajno doprinose razvoju ovog poremećaja su urođeni deficit imunoglobulina IgA, kao i ishrana običnim (neadaptiranim) kravljim mlekom.

Najbolji izbor ishrane za novorođenče je svakako majčino mleko. A ukoliko majka iz bilo kog razloga ne može da doji, sledeći izbor treba da bude adaptirana mlečna formula koja u sebi ima proteine kravljeg mleka ali razgrađene i adaptirane za ishranu novorođenčeta. Ukoliko se kod bebe pojavi reakcija na adaptiranu mlečnu formulu postoje posebne formule za bebe alergične na proteine iz kravljeg mleka.

Kako prepoznati alergiju?

Alergiju na proteine kravljeg mleka karakteriše  širok spektar kliničkih manifestacija, kao sto su crvenilo  oko usta, koprivnjača, otoci u području očiju, lica i druge regije, ekcem, povraćanje, crevni grčevi, hronični proliv, nekada sa prisustvom sluzi i krvi u stolici, malokrvnost, poremećaj napredovanja, teškoće sa disanjem  i dr.

Kožne manifestacije su najčešće, potom gastrointestinalne, dok su promene na drugim organima i sistemima znatno ređe. Simptomi i /ili klinički znaci alergije su najčešće udruženi, posebno kožno – digestivni, mada mogu biti i izolovani, pa i dosta neobični. Nekada je, izuzetno retko moguć i pravi anafilaktični šok.


Foto: Freepik

 

 

 

 

Kako se postavlja dijagnoza?

Dijagnoza alergije na proteine kravljeg mleka se zasniva na detaljnoj anamnezi  (ličnoj i porodičnoj), tipičnom kliničkom nalazu i odgovarajućim labaratorijskim i drugim ispitivanjima prilagođenim tipu imunološke reakcije i karakteru tegoba. Bitan dijagnostički doprinos daje povlačenje tegoba kada se beba stavi na ishranu bez proteina kravljeg mleka.

Kako sprečiti razvoj poremećaja?

Osnovu prevencije poremećaja tolerancije proteina kravljeg mleka predstavlja ishrana majčinim mlekom, kad god je to moguće do kraja prve godine, pa i nakon toga. U nedostatku majčinog mleka  pravi izbor za dohranu ili ishranu odojčeta su adaptirane mlečne formule. Ukoliko se radi o odojčetu koje ima genetsku predispoziciju, za dohranu ili ishranu se preporučuju mlečne  formule bazirane na parcijalnom ili ekstenzivnom proteinskom hidrolizatu.

Izračunajte vaš BMI
Pol:

Godine starosti:

Vaša visina:

Vaša težina:

Vaš BMI iznosi
22,5
Normalna težina

Neuhranjenost
Normalna telesna masa
Manja gojaznost
Gojaznost
Velika gojaznost
Preterana gojaznost
Napomena: BMI kalkulator služi isključivo u informativne svrhe i rezultati su okvirni. Nije zamena za dijagnostičku metodu. Vrednosti ne važe za decu do 18 godina, trudnice i dojilje, bolešljive i slabe osobe
Utvrdite kada su vam plodni dani i povećajte šanse da ostanete u drugom stanju.

Potrebno je samo da unesete prvi dan vašeg poslednjeg ciklusa i prosečno trajanje i dobićete kalendar plodnih dana za narednih pet meseci.

Izračunavanje plodnih i neplodnih dana je metoda koja se zasniva na karakteristikama menstrualnog ciklusa. Svaka žena koja ima ciklus na 28 dana, ima ovulaciju (oslobađanje jajne ćelije) oko 14. dana ciklusa.
Izračunajte plodne dane

Prvi dan poslednje menstruacije

Prosečno trajanje ciklusa
Ovulacija ≈
Ned. 20.07.2021. Pet. 25.07.2021.
Danas je Četvrtak, 21.11.2024
Plodni dani
Menstruacija
dana 5 Menstruacija
dana 15 Folikularna faza
dana 6 Ovulacija
Sledeća menstruacija
za ≈ 28 dana

Može vas zanimati još i

Najnovije