Svaka adaptacija na vrtić nosi ista osećanja
Septembar tradicionalno sa sobom nosi nove avanture, a ove godine mojoj porodici, jednom đaku koji je pošao u drugi razred i predškolcu, pridružio se i mali jasličanac. Da, i naša devojčica kreće u nove pobede.
Mnogi će reći „Ajte molim vas, pa vama je ovo treća adaptacija po redu, zašto se opterećujete!?”, ali verujte mi bilo prva, treća ili peta, osećanja su uvek ista. Uzbuđenje, pa onda pomalo neizvesnosti i straha. Kako će prihvatiti odvajanje i sve ostalo.
S druge strane, tu je i ova „teta korona” koja nas, eto, već godinu i po dana ne ostavlja na miru i tera nas na raznorazne promene i privikavanja. I dok sam sa starijom decom u prvim danima ulazila u vrtić, pa i na kratko boravila tamo s njima, sada to nije slučaj.
Kao i u školama, i u vrtićima je roditeljima ulaz zabranjen. Ukoliko vaspitačica nije tu, pozvonite i ona će izaći, predajete joj dete u ruke i odlazite. To je možda i dobro, jer nema nepotrebnog dužeg zadržavanja roditelja i remećenja dece, ali ipak u prvim danima verujem da deci prija, a i roditeljima je lakše da novi prostor upoznaju zajedno. Ali avaj…
Dojenje nije prepreka za polazak u jaslice
Ipak, jedna od tema o kojoj želim mnogo više da pišem je dojenje i polazak u vrtić. Moja devojčica ima 14 meseci i još sisa, i ne želimo to da prekidamo ni ja, ni ona. I ne, ma kako vam to neko pričao, dojenje nije prepreka za polazak u jaslice. Vaspitačici sam na prvom individualnom razgovoru pre polaska rekla da sisa i ona je to najnormalnije, kako i treba, prihvatila. Isto nam je rekao i naš pedijatar. Čak nam je preporučila da tu „naviku” u periodu adaptacije praktikujemo što češće i ne prekidamo nikako. Zašto? Zato što detetu ne treba uskratiti u samom početku i mamu i dojenje. A drugi odgovor je bio: „Pa zato što deca koja doje na taj način jačaju imunitet, putem majčinog mleka dobijaju antitela na određene viruse, a ukoliko se desi da se razbole, brže i lakše preleže mnošto prehlada i takozvanih „dečjih boljki”.
Dete zna da od vaspitačice ne može dobiti ono što dobija od vas i nemojte se sekirati kako će zaspati bez podoja u jaslicama; tražiće možda da ga vaspitačica mazi i grli. A za vašu bebu, ali i za vas, nema lepšeg odmora kada se vratite kući nego da se raskomotite, zavalite u svoju omiljenu fotelju ili kauč i privijete svoju bebu uz sebe dok ona sisa. I nemojmo zaboraviti da se tokom dojenja oslobađaju hormoni koji blagotvorno deluju na smirivanje i opuštanje.
Ipak, postoje neke stvari na koje se treba pripremiti, ukoliko je vaša beba krenula u vrtić, a i dalje sisa. Jedna od njih je i češće buđenje noću, kako bi nadoknadila ono propušteno tokom dana. Takođe, zbog smanjenog broja podoja može doći do prepunjavanja dojki, ali i to je kratkotrajno i rešava se blagim manjim popuštanjem mleka i hladnim oblogama, i već kroz nekoliko dana se uspostavi „ponuda i potražnja”.
Milena Milenković
Milena Milenković je rođena 29. novembra 1985. godine u Beogradu. Odrasla je u Novoj Pazovi, a od 2013. godine živi u Kragujevcu. Majka je dva sina, četvorogodišnjeg Predraga i dvogodišnjeg Ratomira, koji obožavaju igračke, ali i crtaće sa superherojima, a omiljeni im je Spajdermen. Zbog ljubavi prema svim vrstama kockica, prolazak kroz njihovu dnevnu sobu bez povređivanja je misaona imenica.
Milena je nedavno postala i mama jedne devojčice.
Vodi blog na portalu Bebac Dva dečaka i devojčica – avantura jedne mame
Komentari (0)