Zaboravljena deca Srbije: Stravičan prikaz stanja u domovima za decu sa smetnjama u razvoju

Da je Srbija zaglavljena u mračnom srednjem veku sa predominantno surovim odnosom prema bolesnoj i ostavljenoj deci pokazuje izveštaj  Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom naslovljen „Zaboravljena deca Srbije”.

Podaci za ovaj izveštaj prikupljani su 2019. godine, dvanaest godina nakon izveštaja  ,,Mučenje kao lečenje” koji je uzdrmao srpski zakonodavni sistem i pokrenuo promene. Ali očigledno ne dovoljne jer su propusti o kojima se govori u ovogodišnjem izveštaju uzmenirujući. 

– Samo jedna od institucija se pokazala dobro, dok su sve ostale katastrofalno organizovane, bez motivisanog obučenog kadra i rukovodstva, bez ikakvih normalnih uslova za život bilo koga -  prenosi portal 021 koji je prvi izneo podatke iz izveštaja u srpsku javnost.

Ovaj izveštaj ima za cilj monitoring stanja zarad unapređivanja prava dece sa smetnjama u razvoju i odraslih osoba sa invaliditetom u Srbiji. Upravo svojim izveštavanjem iz 2007. godine pokrenute su izmene zakona, tačnije, Srbija je donela zakon koji je svoj deci garantovao pravo na inkluzivno obrazovanje bez diskriminacije, kao i promenu Zakona o socijalnoj zaštite. Ipak, te promene nisu bile dovoljne.

Ovogodišnji izveštaj se odnosi prevashodno na položaj dece, ukazujući na kršenja ljudskih prava koja nisu razrešena i koja se i dalje dešavaju u institucijama socijalne zaštite.

– Tokom niza godina DRI, MDRI-S i brojne druge organizacije su ukazivale Vladi Republike Srbije na veoma loše uslove, zlostavljanje, zanemarivanje i nečovečno postupanje koje je i dalje prisutno u institucijama. Vlada Srbije nije preduzela adekvatne korake niti pozvala počinioce na odgovornost. U ustanovi 6 na primer, smrad urina, znoja, fekalija i prljave posteljine je bio preplavljujući – navodi se u izveštaju.

 

– Istražitelji su zatekli oko 100 dece, uglavnom sa posledicama cerebralne paralize, koja po ceo dan leže u metalnim krevecima sa visokim rešetkama – koji praktično funkcionišu kao kavezi za decu koja ne mogu samostalno da se kreću. Deca retko napuštaju ove krevece osim kada im se pruža bazična nega (kupanje i presvlačenje) – ističe se u izveštaju.

Istraživači su ustanovili da mnoga deca izgledaju nerazvijeno i znatno mlađa u odnosu na njihov uzrast, te da su njihovi mišiči atrofirali usled manjka aktivnosti i kretanja. – Dugotrajan manjak fizičke aktivnosti i izostanak ljubavi i ljudskog kontakta doslovno ubija decu – zaključili su  istraživači. Posledica toga su deca zgrčenih i tankih udova koja su pored svog stanja smeštena na tvrde podloge. Direktor jedne od ustanova naveo je da deca su previše krhka i ne mogu se pomerati zbog rizika od preloma.

Pored nedostatka kretanja preko 50 mališana hrani putem sonde koja prenosi hranu od nosa do stomaka. Trajna upotreba ovih sondi može biti opasna po život deteta. 

Ono što se posebno izdvaja u izveštaju jeste da deci uskraćuju za život neophodni medicinski tretmani. Posledica ovakvog nepostupanja je da na kraju deca umru.

– S obzirom da je pravo na život osnovno ljudsko pravo, koje podrazumeva pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti, uskraćivanje takvih tretmana suštinski predstavlja svesno ubijanje dece sa smetnjama u razvoju – navodi se u izveštaju. Prema međunarodnim standardima torturom se smatra uskraćivanje lekova protiv bolova, kao i ponižavajuće postupanje prema čoveku.  

– Deca sa hidrocefalusom su ostavljena da umru i, bez adekvatnih lekova, osećaju snažan bol koji doseže nivo torture – zaključuju istražitelji.

Ipak, medicinski zahvati se pružaju kada je reproduktivno zdravlje u pitanju. Naime, u izveštaju je navedeno da se žena ugrađuju spirale, jer su dobrovoljni partnerski odnosi dozvoljeni. Takođe, zaposleni su naveli da su prisilni abortusi i dalje praksa. Istraživači navode da su dobrovoljni seksualni odnosi u ovakvim uslovima praktično nemogući, te da ova praksa služi za prikrivanje eventualnih slučajeva silovanja i seksualnog zlostavljanja. 

U izveštaju se navodi da bi napredak mogao biti postignut preraspodelom postojećih resursa ka pružanju podrške porodici. Ovim bi se izbeglo smeštanje dece u ustanove, a roditeljima i starateljima bi bilo omogućeno da na adekvatan način brinu o deci i njihovim potrebama.

– Biološkim porodicama je potreban viši nivo podrške kako bi mogle da zadrže svoju decu. Za decu bez porodica moraju se uspostaviti programi hraniteljstva sa podrškom koji omogućavaju potpuno uključivanje dece sa smetnjama u razvoju u društvo. Trenutna raspodela resursa usmerena ka institucijama i segregacionim programima u zajednici doprinosi daljoj izolaciji i zlostavljanju dece sa smetnjama u razvoju što smo dokumentovali u ovom izveštaju – navodi se u izveštaju.