Ultrazvuk bebe: Kraći udovi (ruke i noge)

Nakon prvog trimestra, embrion postaje fetus, iz kog razloga se koriste novi markeri u proveri zdravstvenog stanja vaše buduće bebe.

Iako dužina butne kosti i udova služi kao dobar pokazatelj zdravlja i razvoja vaše bebe, važno je napomenuti da dužina femura sama po sebi nije pokazatelj da sa vašom bebom postoji neki problem. S druge strane, ono što može ukazati da neki problem ipak postoji jeste kombinacija kratke butne kosti uz druge loše nalaze, kao što su debljina nuhalnog nabora, dužina nosne kosti, loši rezultati dabl i tripl testa i sl. Iz kalkulacije ne smemo nikako izostaviti genetski faktor, koji može da igra veliku ulogu u dužini kostiju fetusa. Ako u vašoj porodici postoje osobe koje su niskog rasta, ili ako ste vi pak niski – velika je šansa da će beba imati vaše prepoznatljive porodične karakteristike. Svakako, važno je redovno pratiti razvoj bebe na kontrolama, kako bi se tačno mogao ustanoviti razlog zašto vaša beba ima kraće udove.

Jedna od stvari koja se često vezuje za kraće udove kod fetusa jeste patuljasti rast tj. dvorfizam. Postoji preko 200 vrsta ovog poremećaja, od koji su najčešće proporcionalni dvorfizam, disproporcijalni dvorfizam i akondroplazija. Uzroci patuljastog rasta mogu biti mnogobrojni, od genetskog faktora do manjka hormona rasta, pa sve do mutacije na nekom od hromozoma. Dvorfizam se može delimično dijagnostikovati putem ultrazvuka, uglavnom praćenjem rasta kostiju fetusa – ukoliko se ne vidi predviđen napredak u rastu tj. dužini ruku i nogu tokom određenog perioda, vaš ginekolog će vas uputiti na neke dodatne analize kako bi se proverilo da li je reč o patuljastom rastu. Ukoliko drugi testovi potvrde da je vrlo velika verovatnoća da nosite bebu koja ima neki oblik dvorfizma, ne brinite – to ne mora da znači da će vaša beba biti patuljastog rasta, već samo ukazuje da postoji ta mogućnost. Koji god da je slučaj u pitanju, važno je znati da su osobe koje imaju ovaj poremećaj mentalno u potpunosti zdrave i mogu da vode sasvim normalan život.

Ukoliko postoje neki problemi s placentom tokom trudnoće, oni mogu i te kako da se odraze na bebin rast i razvoj, samim tim uticajući i na rast udova. Loša cirkulacija, manjak protoka kiseonika, nuhranjenost majke i druge hronične bolesti poput dijabetesa, astme pa čak i gojaznost – mogu dovesti do problema s placentom koji će se odraziti na bebu u većoj ili manjoj meri. Najčešće komplikacije koje se javljaju u ovom slučaju jesu fetusi sa kraćom dužinom udova, bebe koje se rađaju sa malom kilažom i prevremeno rođene bebe. Na „kvalitet” placente ni jedna buduća mama ne može previše da utiče, ali ono što možete učiniti kako biste osigurali svojoj bebi lep smeštaj u stomčiću jeste da se hranite zdravo, budete što više aktivni i konzumirate dovoljnu količinu tečnosti na dnevnoj bazi.

Kraći udovi kod fetusa služe kao „blagi markeri” za dijagnosticiranje genetskih poremećaja kao što su najčešće trizomije: Daunov, Edvardsov i Patauov sindrom. Činjenica je da mnoge bebe koje pate od navedenih trizomija (aneuploidija hromozoma) uglavnom i po pravilu imaju kraće udove, mada to nije uvek tačno i detaljna ispitivanja su uglavnom neophodna kako bi se ti poremećaju zaista utvrdili. Najbolji metod provere, a ujedino i najmanje invazivan jeste prenatalni test, koji sa visokom tačnošću utvrđuje da li vaša ima neku hromozomopatiju. Danas su prenatalni testovi dostupni svakoj trudnici, i u slučaju kraćih udova kod fetusa se preporučuju kao jedna od metoda pouzdane dijagnoze kojom se isključuju najčešće trizomije.

U medicini ništa nije crno ili belo, uglavnom se radi o nijansama sive. Postavljanje dijagnoze na osnovu jedog nalaza ili merenja je potpuno apsurdno i nikad se ne primenjuje, naročito ne kad je trudnoća u pitanju, gde se pre donošenja bilo kakve odluke sprovode detaljna ispitivanja i analize. Često se dešava da ginekolog prilikom ultrazvučnog merenja napravi grešku, tj. aparat izmeri manju dužinu nego što zapravo jeste. Beba može da se namesti u nezgodan položaj ili čak okrene u trenutku kad smo je uslikali iz specifičnog ugla, što se dalje može odraziti na preciznost merenja. Takođe, postoji i šansa da vaša beba malo kasni s rastom ili ste je uhvatili tačno pred fazu rasta, te kosti još nisu stigle da porastu na očekivanu dužinu. Dešava se i da vam nije dobro utvrđena starost trudnoće, te ginekolog gleda tabelu mera za nedelju u kojoj misli da se trenutno nalazite, dok ste vi zapravo nedelju, a možda i dve u zaostatku.

Ako vaš nalaz prikazuje kraće udove kod fetusa nego što je za očekivati za određenu nedelju trudnoće, najbolje je da razgovarate sa vašim ginekologom koji će, kao neko ko vodi vašu trudnoću, moći da vam pruži najrealniju sliku o zdravstvenom stanju vaše bebe. Ukoliko se zaista ne vidi predviđen napredak u rastu kostiju udova, biće vam predloženi dodatni testovi kako bi se utvrdile ili isključile određena zdravstvena stanja.

Nemojte se opterećivati pojedinačnim merama i vrednostima koje stoje na nalazu vašeg ultrazvuka, kao što je dužina butne kosti, već se fokusirajte na celokupnu sliku. Iako postoje neki standardi u razvoju, svaka beba je priča za sebe i razvija se sebi svojstvenom brzinom koja zavisi od mnogih faktora, najpre vašeg organizma. Prepustite se stručnjacima jer oni jedini mogu pravilno da tumače vaš nalaz, a vi se potrudite da vodite što zdraviji život i uživate u trudnoći.