Ako ste umorni od detetovih reči „uradiću to kasnije“, vreme je da počnete da se suptilno borite protiv odugovlačenja, što je omiljena taktika vašeg mališana. Odlaganje zadataka može da postane ozbiljan problem kad dete poodraste i obaveze se povećaju, napominju psiholozi. Deca često odbijaju da urade ono što moraju zato što imaju potpuno drugačije prioritete – da pobede starijeg brata u omiljenoj video igrici važnije je od vežbanja tablice množenja.
Samokontrola ne postoji
Dete u ranom školskom uzrastu nema izgrađenu samokontrolu, pa je potrebno da mu roditelji pomognu u određivanju ciljeva i vremena za izvršavanje istih – savetuje psiholog Aleksandra Jovanović Mađar, autor programa Porodične edukacije.
Dete smatra da ima dovoljno vremena da nešto uradi, odugovlači, pažnju mu lako skreću druge, zanimljivije stvari, poput gledanja TV i video igrica na kompjuteru. Zato pomozite detetu da odredi rokove do kojih bi zadaci trebalo da budu gotovi. Ako završi pre roka, pohvalite ga i pitajte čime želi da se zabavi. Pregovarajte o vrsti zabave. Tako ga podstičete da razmišlja, da se oseća vredno i važno, a ujedno mu i suzbijate naviku „kampanjskog“ ponašanja. Takođe ga na taj način učite lekciji da nakon odgovornog ponašanja sledi privilegija koja ih veseli.
Cepkanje posla
Rečenicu „Ja to ne mogu to da uradim“ shvatite ozbiljno i pokušajte da saznate šta se iza nje krije. Ako je zadatak jednostavan poput sređivanja sobe, dete možda ne zna odakle da počne, pa mu se „posao“ zato čini pretežak. Ovo posebno važi za decu koja imaju vigilnu pažnju i koja su hiperaktivna, kaže naša sagovornica Aleksandra Jovanović Mađar. Njen savet je da se detetu pomogne – uprošćavanjem složenih zadataka na jednostavnije, kraće radnje, koje će se izvršavati po dogovorenom redosledu. Npr. ako je to sređivanje sobe, sastavite spisak obaveza.
Pitajte dete šta misli da prvo može da uradi (namesti krevet, složi odeću, obriše prašinu…) – kaže naša sagovornica, jer se pitanjima dete podstiče na samostalno razmišljanje. Sličnu taktiku primenite i kod školskih obaveza. Tim jednostavnim „rascepkavanjem“ zadataka unosite red u haos koji plaši dete.
Porodični edukatori savetuju
Porodični Edukatori rade sa roditeljima čija deca nemaju izgrađeno osećanje odgovornosti, često odugovlače sa izvršavanjem obaveza, pitajući: „zašto ja?“, „ne mogu“ „umorna sam“, „kasnije“… Oni predlažu veoma laku a efikasnu vežbu za prevazilaženje ovih problema.
Vežba: Tražite jasan odgovor od deteta:
Da li si pustio mačku napolje?
Ne znam.
Da li si pustio mačku napolje?
Nema odgovora.
Molim te, reci da li si pustio mačku napolje?
Zašto me to pitaš?
Hoću da znam da li je mačka napolju.
Zašto ja to uvek moram da uradim?
Hoćeš li mi odgovoriti sa „Da, pustio sam mačku napolje“ ili
„Ne, nisam pustio mačku napolje“.
Ne, nisam je pustio.
Hvala na jasnom odgovoru. Pronađi je i pusti.
Na edukaciji se utvrđuju i uvežbavaju načini kojima možete dobiti jasan odgovor. Prvi korak je da ponovite pitanje, a zatim nastavite sa pitanjima dok ne dobijete željeni odgovor. Ako ne dobijete željeni odgovor, recite detetu: pitaću te ponovo za koji minut. Zatim ponovite pitanje. Recite „da“ i „ne“ su jasni odgovori koje želim da dobijem. Detetu možete dati dve karte na kojima su napisani DA i NE i da vam podigne kartu na kojoj je napisan njegov odgovor. Neka ga zatim glasno izgovori.
šta se krije iza „neću“
Ako dete odbija da pročita knjigu i to mu predstavlja mučenje, ispitajte šta može biti uzrok. Odlaganje čitanja ponekad može biti znak teškoća u čitanju. Zato je najbolje da sednete i porazgovarate sa detetom i da sa njim pročitate deo knjige. Možda će samo nekoliko dodatnih sati rada sa detetom rešiti nedoumice.
Komentari (0)