Beba ili malo dete koje teško zaspi i budi se nekoliko puta tokom noći ni na koji način nije bolesno. Ono najčešće dobija onoliko sna koliko mu treba, roditelji su ti kojima je san uskraćen.
Psiholog Nevena Lovrinčević, majka troje dece, i sama je bila u začaranom krugu nespavanja i neuspešnih pokušaja da nešto promeni – sve dok nije odlučila da se ozbiljno posveti ovom pitanju. Rezultat njenog proučavanja problema sa (ne)spavanjem jeste knjiga „Naučite dete da spava”.
–Deca su male ličnosti sa izvrsnim kapacitetima za učenje pa će uz pravilan pristup vrlo brzo usvojiti pozitivne navike i naučiti da spavaju dobro– kaže na početku razgovora naša sagovornica.
Te pozitivne navike prepoznajete ako vaša beba na spavanje ide u uobičajeno vreme, ako zaspi bez uspavljivanja, ako se tokom noći ne budi i ako ima ustaljen ritam dnevnog i noćnog spavanja.
Ne očajavajte
– Roditelji najčešće pogrešno misle da su buđenja uzrok problema. Međutim, buđenja su potpuno normalna a uzrok problema jeste roditeljska „pomoć” pri uspavljivanju. Jer, spavanje je potpuno normalna fiziološka funkcija koja se ne uči, a naročito za njeno „savladavanje” nije potrebna „pomoć”.
Ono što je potrebno da naučite jeste da ne upadate u zamku, pa da bebu, čim zaplače, odmah hranite. Posebno ne noću, ako se oglasi u fazama kratkotrajnog buđenja.
Napravićete veću štetu ako je uzmete jer će se tada sasvim razbuditi. Ako je ostavite da malo kenjka u krevetu i možda je samo malo pomazite po glavi, zaspaće sama.
Na pitanje zašto neka deca ne mogu da se smire i sama zaspe u krevetu naša sagovornica odgovara:
–Radi se o pogrešnim asocijacijama male dece u vezi sa spavanjem. Te asocijacije su u stvari navike koje je beba stekla i odnose se na ono što za nju znači „spavati”.
Na primer, ako naviknete bebu da zaspi sama u svom krevetiću, ta situacija će za nju biti u redu i pri svakom buđenju nastaviće da spava bez razbuđivanja.
Ako je naviknete na uspavljivanje uz vašu pomoć (u naručju, uz flašicu, uz televizor, uz vaše sedenje pored kreveca dok ne zaspi), kad se probudi u situaciji koja se razlikuje od one u kojoj je zaspala, beba doživljava da nešto nije u redu pa posle kratkih buđenja ne može da zaspi bez vaše pomoći.
Strpljenje i upornost
Svaka promena usvojenih obrazaca ponašanja jeste bolna, i to ne samo za odrasle već i za sasvim male. I vaše dete neće se tako lako predati. Pokušaće sve – od plača i urlanja do žestokih izliva besa.
–Odredite razuman ritam aktivnosti za dete i uvek ga u isto vreme i tokom dana i uveče stavite u krevet. Izostavite sve vrste „pomoći” pri uspavljivanju koje ste do tada pružali detetu (nošenje flašica, dojenje, stajanje pored kreveta, držanje za ruku)…
Pre odlaska na spavanje provedite prijatno vreme u bliskosti i maženju s vašim detetom. Kad to obavite, posle deset do petnaest minuta, smestite ga, još budno, u krevet ali budite strpljivi i uporni, njegova potreba za snom nadjačaće njegovu potrebu da se vrati načinu uspavljivanja koji želi.
Postoje još neki mali trikovi koje su savladali roditelji „loših spavača”. Prečica ka dobrom snu vašeg mališana može da bude i plišana igračka, pamučno ćebence, jastučić, krpica…
Oni su uz dete i kada vi odete jer igračka ga neće napustiti kada zaspi a to mu pruža mogućnost kontrole, olakšava odvajanje i ostaje s njim kao delić roditelja.
Za utehu neispavanim roditeljima je i to što su saznanja o potrebama i psihološkom razvoju dece brojna, pouzdana i lako dostupna. Zato, kad god imate neku dilemu, ne mučite se ako ne znate kako da postupite. Potražite savet stručnjaka.
Komentari (0)