7 koraka da potpuno uživate u hrani koja vas izaziva

Verovatno ste već probali da izbacite svu hranu koja vas izaziva da je jedete, čak i kada niste gladni, ali i da u njoj preterate. Međutim, to nije dovoljno, a čak može biti i kontraproduktivno, jer još više želite tu hranu koje nema.

Zato može da vam pomogne navikavanje, proces u kom je prihvatate, a to možete postići kroz sedam odgovarajućih koraka.

Kada poželite da se potpuno opustite u čuvenoj hrani koja vas izaziva, ali na prazan stomak, to će verovatno prouzrokovati mučnine. Dodatno, kada nivo šećera u krvi nije izbalansiran jer nije bilo adekvatnih obroka, mnogo je teže zaustaviti se. Bilo bi dobro da imate osnovu od najmanje tri obroka dnevno, izbalansiranih uz masnoće, ugljene hidrate i proteine.

Kada ustanovite sistem od minimum tri obroka dnevno (i određenih grickalica, ako je potrebno), vreme je da kupite hranu koja vas izaziva. Počnite sa onom koja zvuči najuzbudljivije i probajte da se držite jednog ukusa određeni period. Nekim ljudima pomaže da drže veće količine jer to smanjuje osećanje oskudice. Ako vam ovo ne deluje sigurno, počnite sa manjim količinama. Na početku ćete se verovatno svakako prejedati, tako da to očekujte, ali se ne predajte.

Treći korak jeste da odlučite gde i kada ćete uživati u hrani koja vas izaziva. Možda će vam pomoći da pojedete tu hranu posle obroka. Ovako će nivo šećera u krvi biti stabilan, pa ćete moći da se zaustavite kada vam bude bilo najlepše. Takođe, prejedanje je i tokom ovog koraka moguće, pa ponovite ovaj proces. Razmislite o tome da uključite ovu opciju kao redovnu.

Ljudi se često „isključe” kada se prepuste određenoj hrani, ali preporuka je da urade upravo suprotno, da ostanu prisutni dok jedu. Trebalo bi da osetite teksturu, miris i ukus namirnica. Razmislite da li vam to prija i da li uživate u trenutku. Ako ostanete prisutni, to će vam pomoći da povećate zadovoljstvo i da ostanete u kontaktu sa načinom na koji vaše telo reaguje na ono što jedete.

Dok jedete i nakon što završite, primetite kakva osećanja ta hrana izaziva, ako ih izaziva. Pristupite iskustvu sa mesta radoznalosti, a ne iz rasuđivanja, jer će vas to držati u začaranom krugu, pa bolje pišite afirmacije na beleškama. Ako afirmacije nisu u vašem stilu, koristite dnevnik kao način da proverite šta osećate.

Kada vam ponestane paketa hrane, preispitajte se kakvo vam je bilo to iskustvo? Ako ste spremni za to, nastavite da jedete izazovnu hranu na redovnoj osnovi jednom dnevno, iako to može varirati od osobe do osobe, sve dok ne osetite da ste mirniji sa njom. To može značiti da možete uživati u hrani, ostati svesni i zaustaviti se na mestu zadovoljstva umesto da se osećate bolesnim.

Doktori kažu da za mnoge ljude sa problematičnim režimom ishrane postoji mogućnost da imaju traume na kojima treba da rade, idealno, uz pomoć stručnjaka za mentalno zdravlje. Ako postoji trauma, biće potrebno vreme da se ona zaleči, a u međuvremenu je važno izbegavati to da se sami krivite ili osuđujete zato što se snalazite kako možete, čak i hranom.