Dok se deca igraju na način koji se odraslima čini rizičan, oni zapravo razvijaju svoje fizičke sposobnosti i suzbijaju strahove. Ne samo da su ove igre razvojno značajne, već, po rečima naučnika čine da deca budu otpornija i snalažljivija.
Istraživači koji se bave razvojem dece, smatraju da se strahovi kod dece ne razvijaju tako što vide strašne stvari, već što vremenom postanu svesni da je da su okruženi opasnostima svuda oko njih.
Foto: Unsplash
Jedan od načina da se izbore sa nekim od strahova jeste da od malena uče da se sa nekima od njih mogu i suočiti – kroz igru i zabavu. To pak mnoge roditelje izluđuje i teško im je da dopuste deci da se tako igraju, jer se plaše potencijalne povrede.
Ovo je lista od pet rizičnih aktivnosti/igara za decu koja mogu biti korisna za fizičko i mentalno zdravlje dece:
Penjanje visoko
Deca vole da se penju po drveću, visokim spravama na igralištu, po svemu što im se čini izazovnim. Na taj način razvijaju snagu i izdržljivost mišića, sposobnost da procene dubinu i svoj pokret, razvijaju bolje opažanje prostora.
Iako roditeljima ume da bude stresno, istraživanja pokazuju da su deca prirodno veoma dobra u procenama dokle i koliko smeju da se penju ako im je dopušteno da slobodno testiraju granice.
Veći problem nastaje onda kada nemaju šansu za to. U tom slučaju, niti znaju da procene gde su granice njihovih mogućnosti i sposobnosti, ali i mogu razvijati strah od visine kasnije u životu.
Prebrzo trčanje
Uz pomoć brzog trčanja, okretanja, skakanja sa visine u toku trčanja razvijaju slične veštine kao kod penjanja – orijentacija i svesnost o prostoru koji okružuje dete. Deca koja se brzo jure, skaču sa visine su po pravilu manje uplašena od visine kasnije u životu.
Grublje igrarije
Igranje koje je malo grublje kao i padanje predstavlja način da deca razviju fizičku snagu, izdržljivost i kontrolu. Posebno je ovakav način igre razvojno važan za dečake jer se oni na taj način zbližavaju sa drugim dečacima, uče kako da se takmiče i nađu svoju mesto u grupi vršnjaka.
Ovakav način igre pomaže i dečacima i devojčicama da se nauče da kontrolišu agresiju kod sebe. Iako ume da bude zabavan, takva zabava ume veoma lako da pređe u svađu i da deca izgube strpljenje u ovakvog igri. U situacijama kada ne znaju da kontrolišu svoje impulse i igra pređe u tuču – deca veoma brzo nauče da im je igra od tog trenutka završena i da imaju sankcije zbog takvog ponašanja.
Ako žele da im bude zabavno, deca moraju da nauče da se smire pre nego što igra pređe u nešto drugo.
Foto: Unsplash
Igranje sa raznim alatkama
U samo par generacije pre, igranje sa šibicama, konopcima i šiljatim predmetima je bila normalna za decu. U današnje vreme se takve igre smatraju previše opasnim. Naučnici su pokušali da odgonetnu zašto malu decu igranje sa takvim predmetima privlači i zaključili su da je baratanje sa njima u čovekovoj pririodi i predstavlja način da čovek nauči da preživi. Dečaci ovakve predmete obično koriste kao alatke i sa njima nešto rade, dok dok ih devojčice slažu i organizuju, što, po evolutivnim psiholozima, može imati uzrok u urođenim rodnim razlikama – muškarci love, a žene skupljaju plodove.
Nepromišljene igrarije
Zašto deca vole da stoje tako blizu ivice? Istraživači nisu sigurni zašto, ali je činjenica da ovakve vrste aktivnosti mogu biti opasne jer deca imaju tendenciju da lako budu ometena i da im se pažnja ode na drugu stranu. Dobre vesti su da istraživanja govore da su deca iz generacije u generaciju sve bolje u proceni rizika i sve uspešnije savladaju ovakve izazove a da se pritom ne povrede. U svakom slučaju, treba razmisliti da li im ovakve ”igre” treba dozvoliti da probaju.
Komentari (0)