Nakon što je osam sati kasnije pokupila svoju mlađu ćerku iz škole, ona priprema večeru i odgovara na mejlove u poslednjem trenutku, nakon što se iscrpljena sruši u krevet. U rasporedu njene porodice prisutan je tačno određen ritam, a svi radni dani su slični.
Foto: freepik-Hakan Gider
Ali ono što ovoj ženi ide u prilog jeste činjenica da je Danska najbolje mesto na svetu za podizanje dece i to nije subjektivan stav, već zvanično priznanje, bar kada je reč o rang listi za 2022. godinu organizacije “U.S. News & World Report”. Lista je zasnovana na globalnom istraživanju na više od 17.000 ispitanika o prednostima poput brige o ljudskim pravima, okruženja koje je rodno ravnopravno, gde postoji jednakost u prihoda, dobro razvijenog javnog sistema zdavlja i obrazovanja…
Lokalno stanovništvo kaže da je ovakva reputacija Danske stečena zahvaljujući visokom stepenu institucionalne podrške koja podrazumeva zdravstvenu zaštitu, brigu o deci i obrazovanje koje finansira vlada, kao i kulturnim vrednostima koje su povezane sa poverenjem u društvo i zajednicu. Važan faktor igra i takozvani hygge, odnosno način života koji karakteriše udobnost, sigurnost i vreme provedeno sa voljenima, piše “USNews”.
Foto: freepik-asphotostudio
Danski pristup se izgleda isplatio – većina danske dece živi u blagostanju, bar kako pokazuju podaci istraživačkog centra “Mandag Morgen” sa sedištem u Kopenhagenu.
“Imamo društvo koje sveukupno pruža pravu podršku porodicama. Kada mogu da se opustim u saznanju da će moje dete biti zbrinut, da ima mogućnosti da provede odličan dan, mogu da se fokusiram na svoj posao i uradim nešto za nekog drugog”, kaže Spener Isoj.
Šta podrška sistema zapravo podrazumeva?
Buduće mame imaju besplatan pristup lekarima i babicama, a novopečeni roditelji (i majke i očevi) imaju pravo na 24 nedelje plaćenog odsustva, kao i na pet kućnih poseta medicinske sestre u prvoj godini svog deteta.
Bebama od šest meseci pa naviše zagarantovana je mesto u dnevnom boravku, koje je subvencionisano u velikom procentu, a kada deca porastu školarina im je besplatna i mogu da dobiju i mesečnu stipendiju dok se školuju.
“Država zaista preuzima odgovornost za decu. To nije samo porodična stvar, već se smatra kolektivnom odgovornošću. Prve tri do četiri godine zaista imaju ogroman uticaj na ostatak živora dece. Ako im pomognete, direktno pomažete i generacijama koje dolaze”, kaže Dita Vinter-Lindkvist sa danskog Instituta za pedagogiju i obrazovanje na Univerzitetu Orhus.
Foto: freepik-kavalenkava
Ono što Danci takođe ističu kao prednost odrastanja u ovoj zemlji jesu načela koja usvajaju još u vrtiću, a koja su poznata kao Janteov zakon ili Zakon grada Jantea. Ovo je teorija koja u svojoj srži ima prihvatanje proseka, odnosno kolektivno blagostanje iznad individualnih postignuća.
Većini sa strane ova teorija deluje možda čak i okrutno, ali su se Danci srodili sa njom – ne preispituju je i ona je utkana u njihov genetski kod. Janteov zakon ima 10 “pravila” koja su formulisana u knjizi “En flykting korsar sitt spÃ¥r” iz 1933. pisca Aksela Sandemosea, koji je odrastao u danskom gradiću Nikobing Mors upravo uz ta načela, tada još nepisana.
U knjizi je svom gradiću nadenuo ime Jante, pa otud i Janteov zakon. Sandemose je bio prilično kritički nastrojen prema čitavoj ideologiji, ali to ne menja činjenicu da je ista svakodnevna praksa u Danskoj.
A evo i Janteovog zakona po tačkama:
- Nemoj misliti da si neko i nešto.
- Nemoj misliti da si dobar kao mi.
- Nemoj misliti da si pametniji od nas.
- Nemoj da umisliš da si bolji od nas.
- Nemoj misliti da znaš više od nas.
- Nemoj misliti da si finiji od nas.
- Nemoj misliti da vrediš nečemu.
- Ne bi trebalo da se smeješ nama.
- Nemoj misliti da je nekoga briga za tebe.
- Nemoj misliti da nas možeš naučiti nečemu.
Izvor: žena.blis.rs
Komentari (0)