Hepatitis A ili epidemični hepatitis je mnogo poznatiji kao zarazna žutica. To je akutna upalna bolest jetre uzrokovana malim RNK virusom koji se prenosi fekalno-oralnim putem.
Reč je o prilično zaraznoj bolesti koja može da se javi sporadično, a posebno u uslovima pogoršanja sanitarnih prilika, nakon poplava i drugih prirodnih katastrofa i epidemijskih pojava. Javlja se u svim delovima sveta, ali se uz povremene epidemije češće pojavljuje u slabije razvijenim i nerazvijenim zemljama, uglavnom na području Afrike, Bliskog i Dalekog istoka, Južne i Srednje Amerike.
Način prenošenja
U prenošenju virusa hepatitisa A osnovnu ulogu ima feko-oralni put prenosa i zato se zove bolest prljavih ruku. Prenošenje je uslovljeno svežim fekalnim prisustvom na jagodicama prstiju, pa je zato prenos znatno olakšan kod onih osoba koje ne peru ruke sapunom. Deca su najpodložnija ovoj zarazi. Tada je zarazna bolest obično blažeg oblika i kraće traje. Pojava virusa zavisi od sanitarnog stanja okoline, higijenskih navika i veličine grupa u okolini kao što su vrtići, škole i porodice. Za razliku od zemalja nižeg higijenskog standarda, hepatitis A se u razvijenim zemljama poboljšanjem socijalnih i ekonomskih uslova života javlja u kasnijem životnom dobu. Bolest može da se prenese i zagađenom vodom. Tada se hepatitis obično javlja u obliku masovnih epidemija eksplozivnog karaktera, a zahvaćene su sve starosne dobi. Hepatitis A virus može da se širi i zagađenim hranom. Obično se radi o namirnicama koje ne prolaze termičku obradu ili je ona nedovoljna, na primer sirove ili nedovoljno termički obrađene školjke koje potiču iz kontaminirane vode. Zagađenje nastaje posle kasnijih kontakata pa je važno da se kontrolišu osobe koje rade s hranom. Čovek je jedini rezervoar virusa hepatitisa A. Oboleli može da zarazi druge osobe u početnoj i u akutnoj fazi bolesti.
Kako prepoznati bolest?
Vreme koje prođe od ulaska virusa u organizam do pojave prvih simptoma bolesti traje od dve do četiri nedelje. Simptomi bolesti su: temperatura, bolovi u mišićima i zglobovima, mučnina i povraćanje, a ponekad i proliv. Kada temperatura padne, koža i beonjače postaju žute, urin taman, a stolica svetlija. To je znak da je jetra povećana. Nakon jedne do dve nedelje simptomi bolesti nestaju, ali potpuni oporavak traje duže (od četiri do šest nedelja). Bolest obično prolazi spontano i nikad ne prelazi u hronični oblik. Ipak, hepatitis A može da uzrokuje zastoj žuči, što može da potraje nekoliko meseci. Opisano stanje obično se reši najkasnije za godinu dana. Hepatitis A može da bude i okidač za oblik autoimunog hepatitisa koji se pogrešno smatra hroničnim. Mali je broj pacijenata kod kojih se bolest naglo pojavi, a teški oblik može da ošteti jetru. Uočeno je da se teški, fulminantni hepatitis A sa sve većom učestalošću javlja kod intravenskih zavisnika. Znakovi bolesti zavise od stanja obolelog, ali i o životnoj dobi u kojoj se infekcija javila. U dečjem uzrastu, naročito u prvim godinama života, bolest je blaga i često prolazi neprimećeno. Međutim, infekcija u kasnijem periodu može da primiti teži oblik bolesti.
Prevencija
Osnovna prevencija hepatitisa A je ista kao i kod drugih crevnih oboljenja. To je stvaranje uslova za redovno sprovođenje mera lične higijene i higijene okoline – pranje ruku, pravilno odlaganje otpadnih materija, osiguranje zdravstveno ispravne vode i hrane. Bolest može da se spreči i vakcinisanjem koje se preporučuje putnicima u endemska područja, medicinskom osoblju, osoblju i štićenicima u centrima celodnevne nege, osobama koje učestvuju u procesu proizvodnje hrane, osobama koje rade u komunalnim preduzećima (na poslovima odvoza đubreta i poslovima vezanim za kanalizaciju) i osobama s nekim hroničnim bolestima jetre.
Komentari (0)