Zubi su ogledalo zdravlja

Usta svakog čoveka puna su bakterija, kako onih korisnih, tako i onih drugih, štetnih. U normalnim okolnostima ove dve vrste bakterija žive u ravnoteži, ali problem nastaje kada zubi obole, jer tada i bakterije koje su bile korisne postaju potencijalno opasne po naše zdravlje.

Najopasnije je, kaže dr Ćorić, ignorisanje jake zubobolje. Umesto da odu stomatologu koji će eliminisati oralno žarište, mnogi ljudi posežu za analgeticima jer im je najvažnije da se oslobode bolova. To im, kaže doktorka, neće pomoći, čak ni kada je reč o tinjajućoj zubobolji.

– Kod lekara treba otići odmah čim zub počne da reaguje na toplo, hladno i kiselo, ili na dodir. To su dovoljni i jasni znaci da je zub već bolestan – kaže dr Ćorić i dodaje da se, ako lečenje ne počne odmah, tada stvaraju uslovi za nastanak komplikovanijih oboljenja zuba i za prodor opasnih bakterija u ostale organe.

Najgore od svega je što, upozorava doktorka, najčešće stradaju srce, krvni sudovi, bubrezi, mišići, disajni organi, kosti, zglobovi, oči i koža. Opasna oralna žarišta predstavljaju neizvađeni korenovi zuba, parodontalni džepovi i impaktirani zubi, sve ono o čemu više ne razmišljamo čim prestanu bolovi. A to je, kaže naša sagovornica, velika greška i velika zamka, jer to što nas zub više ne boli, ne znači da je ozdravio.

– U trulim ostacima zuba živi ogroman broj bakterija koje se brzo razmnožavaju. Čim prodru kroz vrh korena, ulaze u zubnu kost i pokosnicu, usled čega dolazi do upale i stvaranja gnojnih otoka, temperaturi i opštih znakova infekcije. Gnoj može da se širi u raznim pravcima, da probije kost i stvori fistulu na vilici, a može da probije i kožu lica. Najgore je ako gnojni sadržaj iz vilične kosti i okolnih tkiva dospe u krv. To može da dovede i do opšteg trovanja, odnosno sepse, što se ponekad završava i smrću – kaže dr Ćorić.

Posle karijesa parodontopatija je najrasprostranjenije hronično oboljenje desni i potpornog aparata zuba. Sve veći broj ljudi kuburi sa ovom bolešću koja na kraju dovodi do gubitka zuba.

Nažalost, ovo nije jedina loša posledica parodontopatije, jer ako se ona ne leči, povećava se rizik od bolesti srca, osteoporoze i reumatoidnog artritisa.

To se, objašnjava dr Ćorić, dešava zato što se u parodontalnim džepovima nalaze velike količine bakterija koje razaraju kost i potporni aparat zuba.

– One putem krvi odlaze u druge organe i oštećuju ih. Ovakvo širenje infekcije naziva se fokalna infekcija. Širenju bakterija veoma doprinosi i tošto je maksilofacijalna regija najprokrvljenija regija u organizmu. Kako bi se sprečilo štetno dejstvo oralnih žarišta, ona moraju da se odstrane, navodi naša sagovornica i dodaje da se zavisno zavisno od vrste i stepena oštećenja radi odsecanje vrha korena zuba, lečenje kanala zuba ili vađenje celog zuba. Ponekad i operacija desni ako drugi načini lečenja više ne mogu da se primene.

* 0 – 30 meseci  zubi se peru samo vlažnom četkicom

* 2,5 – 12 godina   koriste se dečje četkice

* Od 12. godine   koriste se četkice za odrasle

* Od 3. – 12. godine  pasta treba da sadrži 500 – 1.000 ppm fluora

* Od 12. godine  pasta treba da sadrži 1.100-1.450 ppm fluora

* Od 6. godine   dozvoljena je upotreba preparata za ispiranje usta

* Mekane četkice sa što manjom glavom dopiru do svih delova usne duplje

* Četkica se menja na svaka tri meseca

* Posle prehlade, gripa ili bilo koje respiratorne infekcije bacite četkicu

* Ista zubna pasta može da se koristi celog života