Porodice u kojima su prisutna "moja, tvoja i naša deca" jesu fenomen poznat kroz vreme. Promene i prekidi u odnosima su sastavni deo životnog ciklusa, a moderno shvatanje porodičnih modela je dovelo do toga da se i u našoj sredini ove porodice vrednuju kao uobičajena pojava.
Ranije su u nove porodice češće ulazile nove mame, a danas je više porodica sa očuhom, što se povezuje sa tim da majke nakon razvoda u 85 do 90 odsto dobijaju starateljstvo nad decom.
Funkcionisanje svih članova ovakvih porodica nije jednostavno, jer one zahtevaju mnogo truda, razumevanja i ljubavi. Psihijatar i psihoterapeut, dr Bojana Stamenković-Rudić naglašava da adaptacija u novoj porodici može da traje nekoliko godina, ali i da nas izazovi često učine bogatijim.
"Budući supružnici treba da u okviru svog odnosa odluče koliko žele da budu sa partnerom i koliko kod njega prepoznaju spremnost da se prilagodi ulozi roditelja u novoj porodici. Važno je i da oboje sagledaju da li su ‘završili’ sa prethodnim brakom", kaže Bojana Stamenković-Rudić.
Ona dodaje da je veoma važno da sadašnji roditeljski par zajedno donosi odluke o tome gde će se živeti, kako će organizovati sve što je važno za porodicu, kako će se raspoređivati novac. Treba o tome da razgovaraju sa decom, ali je važno da deca ne odlučuju o tim stvarima.
Takođe, izuzetno je važno da deca redovno viđaju roditelja sa kojim ne žive.
šta se dešava u detetu?
Neki roditelji razgovaraju sa detetom o tome šta će se desiti, a neka deca su u prilici da se prosto pojavi novi roditelj i počne da živi sa njima.
Ako su očuh ili maćeha živeli sa decom i pre zvaničnog venčanja, ponekad se dogodi da deca promene odnos prema ‘novom’ članu kada se on nađe u oficijelnoj ulozi roditelja.
Novi brak može da generiše ranije probleme. Deca nekad ponovo prorađuju problem žalosti vezan za doživljaj gubitka nakon razvoda roditelja – zato što i nakon razvoda mogu da imaju ideju o tome da će ponovo spojiti roditelje. Međutim, moraju da napuste deo svojih nada. Važno je da roditelji pomognu, a ne da sputavaju prirodu tih osećanja.
Potrebno je vratiti se na sve one poruke koje su bile važne i u trenutku kada je deci saopštena odluka o razvodu: da roditelji ne žive zajedno, ali da će uvek biti njihovi mama i tata, da će uvek i zajedno brinuti o njima, iako više ne žive zajedno, da mogu neometano da komuniciraju sa roditeljem sa kojim ne žive – da deca vide da su roditelji u savezu, koji nije prekinut razvodom.
Nekada se deca pitaju: "Ako su mama i tata prestali da se vole, da li će i mene prestati da vole?". Može im se pomenuti da su se mama i tata sreli u jednom periodu svog života i da se dešava da ta ljubav prođe. Međutim, deca i roditelji su zajedno od samog početka, a ta ljubav kroz život ne prolazi.
Dečaci lakše prihvataju očuha
Postoji još nešto što je specifično i na šta treba obratiti pažnju kada govorimo o izražavanju bliskosti. Odraslima je svojstveno da zagrle decu sa kojom su bliski… a deca, naročito devojčice, često daju prednost verbalnom izrazu bliskosti i emocionalnosti. Mnogo više vole pohvale, komplimente, prijatan razgovor o tome, nego fizički kontakt.
"Postoji važna preporuka: odnos sa decom treba da se gradi kroz prijateljstvo. Novi roditelj ne sme odmah da uđe u polje koje je disciplina i kontrola, to je na biološkom roditelju. Roditelj koji se pridružuje, treba sve vreme da bude prisutan, uključen, da se upoznaje sa situacijom oko dece. Ako je biološki roditelj zbog nečeg izbačen iz nadležnosti, onda je važno da novi član porodice i ranije prihvati ulogu roditelja", objašnjava Bojana Stamenković-Rudić.
Gde mogu da nastanu poteškoće? Rizici postoje u zavisnosti od toga u kom je uzrastu dete. Zgodnije je uspostaviti novu porodicu kada je dete malo ili stariji adolescent, uzrasta između 17. i 21. godine. Najnepovoljniji period je rana adolescencija – 11, 12 godina. Mala deca se adaptiraju, ali mogu da budu veoma "budna" oko toga koliko pažnje se posvećuje novom partneru, a koliko njima, pa da se osete zapostavljeno.
Adolescenti su pojačano budni na sve izraze osećanja, na sve što se tiče romanse između novog para – što može malo da ih ometa. Ali, stariji adolescenti često podržavaju ulazak u novi brak, jer time pokazuju neku vrstu odgovornosti i brige za roditelja. Obično im ne odgovara ako novi roditelj uspostavlja previše blizak odnos sa njima ili postavlja striktnija ograničenja od onih koja su imali.
Kada se rodi "novo" dete
I ‘prva’ porodica će se u nekom periodu nositi sa ljubomorom starijeg deteta, koju će ono uz roditeljsku pomoć da prevazilazi. Jako je važno da se događa sve ono što bi i inače trebalo – da se dete uključi u planiranje, razgovore, da mu se daje prilika da učestvuje u nečemu, da se ne oseća kao autsajder.
Kada o tome razgovaramo sa detetom, možemo da iznosimo i primere o tome kako smo se sami snašli u situacijama u kojima smo delili sa braćom i sestrama, kao i da deliti ne znači dobiti duplo manje. Roditeljska ljubav se ne menja, a novi član ne može da ugrozi postojeće veze.
Koliko je važna komunikacija između biološkog roditelja i novog partnera?
Ponekad je potrebna pomoć terapeuta, ali porodice izlaze sa tim na kraj. Dobar je primer bivšeg muža koji je pomagao "novom" mužu u izgradnji kuće, zato što je rekao da boljeg očuha za svoju ćerku nije mogao ni da zamisli.
Posle kriznih situacija, stvari legnu kako treba, pa piju kafu zajedno i vidite da ona razgovara sa njegovom "novom" ženom, a on sa njenim bivšim mužem. Takve situacije danas nisu retke.
Komentari (0)