Podaci iz poslednje objavljene publikacije Republičkog zavoda za statistiku, pod nazivom „Žene i muškarci u Srbiji 2020”, govore da jaz u zaradama između žena i muškaraca u Srbiji iznosi 8,8 odsto u korist pripadnika jačeg pola. To praktično znači da bi žena morala da radi 35 dana više ne bi li zaradila istu godišnju platu kao muškarac, sa istim karakteristikama na tržištu rada, piše „Politika”.
Ironija je da svega 971.000 žena ima posao, nasuprot 1.333.000 muškaraca, iako one čine obrazovaniji deo populacije – 60% diplomiranih studenata u akademskoj 2019/2020. godini su žene.
Foto: Freepik
„Politika” navodi i da je paradoksalno da su plate žena niže čak i u profesijama u kojima one čine većinsku radnu snagu. Tako, na primer, od 130.000 zaposlenih u zdravstvu, 100.000 su žene; u oblasti socijalne zaštite one čine 95% zaposlenih, dok je u prosveti taj procenat 75%. Ipak, one u zdravstvu i socijalnoj zaštiti primaju 85% plate muškaraca, dok su u prosveti zarade učiteljica, nastavnica i profesorki 13% niže od plate njihovih kolega.
Situacija nije bolja ni kada je reč o državnoj administraciji, trgovini, prerađivačkoj industriji, umetnosti…
Zanimljivo je i to da se samo trećina žena nalazi na mestu rukovodioca, direktora i zakonodavca.
„Politika” ističe i da najveći rodni jaz na tržištu rada zabeležen u uzrastu od 55 do 64 godine. Tako, tek 40% žena, a čak 61% muškaraca te starosne dobi, ima radnu knjižicu. I podaci Evropskog instituta za rodnu ravnopravnost pokazuju da je stopa zaposlenosti žena starijih od 45 godina u Srbiji skoro najniža u Evropi.
Skoro pola miliona žena starijih od 45 godina nema posao, niti bilo kakve prihode za život.
Ceo tekst i analitu pročitajte na sajtu politika.rs >>
Komentari (0)