Žene koje ne žele da budu majke

Svetom se širi novi pokret Childfree. Reč je o ljudima koji nemaju decu samo zato što su tako odlučili.

Amerikom, Engleskom, Italijom, odskora i Srbijom, širi se novi pokret pod nazivom Childfree. Reč je o ljudima koji nemaju decu zato što su tako odlučili te se udružuju na veb-forumima boreći se za pravo da javno govore o tome da ne žele decu a da ih pri tom niko ne proglasi za egoiste.

Ketrin Hakim, sociološkinja iz Londona, tvrdi da je u svim savremenim društvima odluka o tome da se nemaju deca postala legitimna i za muškarce i za žene.

– Oni se osećaju oslobođenim od bilo koje vrste pritisaka porodice ili društva da, pod obavezno, imaju decu – kaže Hakimova.

Razliku između žena koje ne mogu da imaju decu i onih koje ih ne žele, navodi Hakimova, moguće je razumeti ako se prati pojava dvaju novih izraza na engleskom govornom području: childless (bez dece, ali ne po sopstvenom izboru) i childfree (bez dece, kao rezultat svesne odluke). Childfree je naziv za pokret koji je nastao u anglosaksonskim zemljama i sve više pokriva celu Evropu. Ovaj termin obeležio je početak otvorenog javnog razgovora o pogledu na svet koji je dosad smatran tabuom. Mnoge poznate ličnosti poput Hjua Granta i Kim Katral su mu se priključile. Najveća američka TV zvezda Opra Vinfri je u jednoj od svojih emisija priznala da je svesno odlučila da ne rađa kako bi mogla da se posveti karijeri i humanitarnim aktivnostima.

Danas svaki četvrti Amerikanac rođen između 1953. i 1973. godine izjavljuje da nema nikakvu želju za decom. Ti ljudi razvijaju poseban način samačkog života (single-people living) u kome nema mesta ni za drugu osobu, a kamoli za dete. Istraživanje koje je u Italiji obuhvatilo 1.000 žena između 40 i 45 godina iz pet različitih gradova pokazalo je da 34 odsto njih s bračnim partnerom nikad nije probalo da ima decu. Istovremeno, deset odsto žena u Evropi napuni 45 godina bez dece, dok je samo u Nemačkoj 30 odsto žena s fakultetskom diplomom rešilo da nema decu.

Grčka je oduvek bila jedno od najtradicionalnijih evropskih društava, gde su usled religijskih tabua i društvenih uverenja žene bez dece često stigmatizovane kao usedelice ili kao one koje mogu (a ne neće) da imaju decu. Ali, od ulaska Grčke u Evropske unije, broj brakova je manji od evropskog proseka, a natalitet jedan od najnižih na svetu – 1,29 dece po ženi. Slična situacija je u Srbiji. Zvanična procena stope nataliteta u Srbiji za prošlu godinu iznosi 1,69 beba po jednoj ženi, a 20 odsto supružnika je bez dece.

HILJADE SAJTOVA PODRšKE
Mediji sve češće izveštavaju o pokretu Childfree ističući da oni koji ne žele da imaju decu nisu egoisti, da zaslužuju poštovanje i da su često veći altruisti od onih koji su postali roditelji zato što to tako treba ili je društveno prihvatljivo.

– Ne želim da mi se zbog rođenja deteta, koje potpuno zavisi od mene, život promeni iz korena, niti da odustanem od svojih snova. Jesam li monstrum ili osoba koja poznaje svoje granice? – pita se S. N, jedna od članica pomenutog pokreta.

Ukoliko se u bilo koji internet pretraživač ukuca reč childfree, pojavljuje se na hiljade sajtova, uključujući i one pod nazivom No Kidding. To udruženje nastalo je pre 20 godina. Njegovo ime je dvosmislena igra rečima: reč kid na engleskom znači dete, ali i šala. Ono danas ima 70 filijala u Sjedinjenim Državama i u Londonu i više od 10.000 aktivnih članova koji svake prve nedelje u junu organizuju veliki skup, na kojem slave slobodu izbora da se nemaju deca.

– Danas žene imaju mogućnost izbora koju nisu imale njihove bake ili mame i slobodne su da kažu: “Ne želim decu”. Kada pređete 30, svi podrazumevaju da je roditeljstvo obavezno. Ovo udruženje nastalo je iz potrebe da nađem prostor za sve ljude koji žele da putuju, idu na izlete, da provode večeri s prijateljima i žive bez dece – kaže Džeri Stejnberg, osnivač organizacije No Kidding, socijalni radnik koji dane provodi s decom, za koju tvrdi da ih voli, ali ne želi.

Nije zabeleženo koliko je hotela, na inicijativu članova pomenutog udruženja, uvelo pravilo po kojem nije dozvoljen ulazak deci. Praksa je postala toliko uobičajena da poslednje izdanje vodiča Zagat, o hotelima, banjama i odmaralištima u Sjedinjenim Državama, ima novu kategoriju: “Deca nisu preporučljiva”.

– Ako roditelji dovedu decu, šunjaće se okolo naređujući im da ne diraju ovo ili ono – kaže Tim Zagat, koautor vodiča.

Hoteli tvrde da je politika “samo odrasli” način da očuvaju sofisticiranu atmosferu, s večerama koje traju i preko tri časa, kao i da smanje troškove održavanja (nema lepljivih otisaka koje bi trebalo čistiti).

I na srpskim internet forumima posvećenim ovoj temi postoje zahtevi za kafićima i restoranima u kojima neće biti dozvoljen ulazak deci, kao i najave da će i u Srbiji nastati ogranak udruženja Childfree.

Jelena Kenić smatra da apeli s veb-foruma ukazuju na frustraciju. Neko ko je svesno doneo takvu odluku, nema potrebu da od drugih traži podršku i opravdanje. Ovdašnji internet forumaši se ne slažu s njenim mišljenjem.

– Izuzetno je teško odstupati od ustaljenih normi, a pogotovu ako je u pitanju nešto tako "neosporno" kao što je stav: žena treba da bude majka. Ljudi vole da osuđuju, lepe etikete i upiru prstom bez obzira na to što se nečija odluka, pokret ili organizacija ni najmanje ne tiču "njihovog dvorišta". Samo neko ko se susreo s osuđivanjem okoline može da shvati svrhu, odnosno želju za upoznavanjem istomišljenika – na jednom od foruma napisala je devojka koja se predstavlja kao Sofija.

– Zar ne razmišljaš o udaji, o deci, zar to ne želiš? – upitali su na veb-forumu mladu Beograđanku koja je izjavila da ne želi decu.

RAZLOZI
Budući da se roditeljski instinkt ubraja u najjače životne nagone, stručnjaci smatraju da gubitak želje za potomstvom može biti izazvan i teškim doživljajima u detinjstvu (incest, seksualno zlostavljanje ili preterana agresivnost roditelja). Takođe, hladno i strogo ophođenje roditelja prema detetu i nedostatak emocionalne podrške osnova su nedostatka ljubavi prema sebi, koji može izazvati gubitak želje za materinstvom.

– Jedan od razloga može biti i strah od preuzimanja roditeljske uloge. Biti roditelj je veoma kompleksna uloga koja se zasniva na strpljenju, žrtvovanju, toleranciji, nesebičnosti. Neki ljudi smatraju da „nisu dovoljno dobri“ da budu roditelji. Vrlo je teško odrediti kakva se osećanja kriju iza odluke o nemanju dece i nijedan odgovor nije jednostavan – ističe psihološkinja Jelena Kenić.

Istraživanja javnog mnjenja sprovedena u zapadnoevropskim državama pokazuju da su razlozi za ovakvu odluku posvećenost karijeri i zadovoljstvo njome, odsustvo materinskog instinkta, uživanje u životu bez roditeljske obaveze, zabrinutost situacijom u svetu i kretanjem istorijskih dešavanja.

U italijanskom gradu Padovi početkom prošle godine održan je prvi seminar s temom “Sloboda da… sloboda za…”. Zaključak skupa na kojem su učestvovali sociolozi, psiholozi i demografi bio je da žene koje se mogu smatrati pripadnicama pokreta Childfree imaju između 35 i 45 godina, srednjevisoka primanja, stabilan odnos s partnerom i da vole svoju profesiju. Decu nemaju jer ih ne žele ili nisu roditelji zato što stalno odlažu roditeljstvo. Ali, one se zbog toga ne osećaju nerealizovano, loše ili isprazno. Takođe, u konferencijskim zaključcima su naglasili da one nisu egoisti, niti to znači da ne vole decu. Psihološkinja Kenić se ne slaže u potpunosti s tim.

– Ljudi koji odluče da nemaju decu najčešće smatraju da imaju ispunjen život u kome nema vremena i prostora za dete. Ne žele da menjaju način života, koji je krajnje udoban, ne žele da menjaju navike niti da se bilo čega odriču. U osnovi svega navedenog je egoizam i, čak, narcizam. Međutim, istina je da svako ima prava na izbor – smatra ona.

NE KAJEM SE ZBOG STERILIZACIJE
– Kad sam napunila 30, sve moje prijateljice su analizirale svoj život i većina njih je odlučila da rodi dete. Analizirala sam i ja svoj život i shvatila da je moja najveća dilema da li da se tetoviram – kaže En Berkli, članica pokreta Childfree.

Berklijeva je odlučila da se steriliše. Kad je upitala svog ginekologa kad može to da učini, bila je iznenađena odgovorom: ”Tek kad me ubediš da to zaista želiš”.

Tri nedelje kasnije, u ginekološkom odeljenju edinburške bolnice čekala je na operaciju koja će joj promeniti život. Ostale žene su bile šokirane otkrićem da je vrlo mlada, bez partnera i da se odlučila na sterilizaciju.

– Mislile su da se ponašam nezrelo i da ću se pokajati zbog svoje odluke. Nisu bile u pravu. Deset godina kasnije i dalje osećam olakšanje što sam se otarasila te odgovornosti. Kad uđem s nekim u vezu, iskrena sam i to nije tema o kojoj može da se raspravlja, jer je odluka već donesena – otkriva Berklijeva.

Sudeći prema profesoru Robinu Templetonu s Kraljevskog koledža za akušerstvo, žene poput Berklijeve retko se pokaju zbog odluke da odu na sterilizaciju. On tvrdi da se pokaju one žene koje su rodile decu pre 30, a zatim im se brak raspao. One su, uglavnom, srele nekog novog s kim su ponovo poželele dete.

MATERINSTVO
Završetak školovanja, posao, brak, pa deca smatraju se uobičajenim redosledom važnih događaja u životu. Ako odluku o nemanju dece donesu muškarac i žena zajedno, žena je ta koja će se suočiti s osuđivanjem društva. Materinstvo je uloga koja se od nje očekuje.

Dvostruki standardi, ističu psiholozi, posledica su biološke razlike i razlike u konstituciji između muškaraca i žena. Dakle, razlike nameće biologija, a ne javno mnjenje – zbog bioloških predispozicija žene, teže je shvatiti njenu odluku da ne rodi dete.

– Stvaranje i rađanje novog života je prirodni dar. Kada ga se osoba svesno odriče, postavlja se pitanje sistema vrednosti. Spremnost da se postave životni ciljevi koji su iznad ličnih i da se čovek povinuje principima opšteg dobra vezana je za zrelo moralno odlučivanje – tvrdi Kenićeva.

Bioritam žene, dnevno, mesečno i celoživotno funkcionisanje je manje-više omeđeno menstrualnim ciklusom i hormonskim promenama vezanim za plodnost. Zbog toga je odluka o nemanju dece biološki zdrave žene za mnoge neuobičajena.

Potrebno je da postoji snažna protivteža ovako jakoj biološkoj predispoziciji. Pošto statistika kaže da ovakvu odluku donose žene posle 35. godine, može se pretpostaviti da ovu odluku formiraju specifične životne okolnosti.

– Na primer, ulaganje velike životne energije u profesionalne, intelektualne i ekonomske ciljeve može da potisne sve druge. Postignuti ciljevi (bez dece) donose ispunjenje i životni komfor koga se neki ljudi teško odriču – smatra Kenićeva.

Žena koja kaže da ne želi decu, prema mišljenju stručnjaka, nije imala u svojoj porodici dobru identifikaciju s majkom. Odbacivanje želje za detetom skriva, pre svega, bojazan da neće biti dobra majka, kao i strah da ne može biti voljena. Neke žene koje su imale naizgled normalno i slobodno detinjstvo često vole decu, ali ne žele svoju, tvrde psihoterapeuti.

Na materinstvo se gleda kao na prirodan red stvari. Ljudi bez dece mogu da imaju uređene domove i bogat društveni život, ali nikako ne mogu da budu emotivno ispunjeni. Žena koja ne želi da bude majka mora da je sebična, muškarača ili usedelica opsednuta karijerom. Ili ne?

Sociolozi i psiholozi naglašavaju da je sve navedeno najčešće predrasuda o takvim osobama, te da svako zna najbolje šta je ono što ga čini srećnim i ispunjenim i da je potrebno da se svako oslobodi pritiska porodice i društva koji imaju ambiciju da propišu šta je za njih najbolje.