Srbija se pre tri dana, kada je Ljubinka M. iz Smedereva u Ginekološko akušerskoj klinici „Narodni front”, carskim rezom, na svet donela bebu u svojoj 61. godini, upisala u istoriju retkih slučajeva poznih trudnoća. Neki su ovu ženu već nazvali „majka hrabrost”, jer za takvu odluku bilo je potrebno mnogo hrabrosti i snage, ali nisu malobrojni ni oni koji misle drugačije.
– Mi za sada nemamo veliki broj trudnica u poznim godinama i činjenica je da ne protiče na isti način trudnoća kod žene u 31. ili u 61. godini, upravo zbog potencijalnih rizika pozne trudnoće i drugih oboljenja koja se javljaju kod žena u starijem dobu. Međutim, moramo da poštujemo individualnost i želju svakog para, koji žele da se ostvare kao roditelji – kaže za „Politiku” profesor dr Svetlana Dragović-Dikić, ginekolog-akušer i stručnjak za ginekološku endokrinologiju, menopauzu i lečenje neplodnosti.
Ostvarivanje roditeljstva u poznim godinama, zahvaljujući razvoju i primeni vantelesne oplodnje, otvorilo je brojna etička, pravna, naučna i socijalna pitanja.
– Trudnoća u starijim godinama, a to je sve posle 45. godine, spada u visoko rizične trudnoće. Žena, koje se odlučuje za potomstvo, mora da bude vrlo dobro informisana i mora svesno prihvatiti potencijalni rizik – kaže naša sagovornica.
U slučaju trudnoće ostvarene u 61. godini, pomoć medicine je po rečima profesorke Dragović iznosila 99 odsto.
– Komplikacije ovih trudnoća se više odnose na majku: da li će njen organizam zbog toga što je biološki potencijal smanjen, moći da iznese trudnoću do kraja. Pojačan nadzor ovakve trudnice je obavezan, a prilikom ostvarivanja materinstva u poznim godinama neophodna je striktno poštovati sve zakonske postupke u okviru metoda vantelesne oplodnje, to znači da par da saglasnost za njihovo sprovođenje, uz poštovanje svih osnovnih etičkih principa. To kod nas još nije legalizovano do kraja – navodi dr Dragović-Dikić .
Dr Biljana Popović-Todorović, ginekolog Specijalne ginekološke bolnice „Ivanović”, kaže za „Politiku” da je granica za vantelesnu oplodnju 43 godine, što je standard prihvaćen u većini evropskih zemalja. Njihova najstarija pacijentkinja je imala 44 godine.
– Donacija jajnih ćelija pružila je mogućnost da pacijentkinje starijih godina ostvare trudnoću, mada se postavlja pitanje da li je to etički i društveno opravdano. Evropska unija preporučuje da gornja granica u tim slučajevima bude 47 godina – navodi dr Popović-Todorović.
Da je rođenje deteta u 61. godini redak slučaj, ali da je to u Srbiji prilika za pomak u načinu razmišljanja i prihvatanja različitosti, smatra dr Mira Zebić, specijalista medicinske psihologije sa Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Srbije.
– Ne mogu da govorim o konkretnom slučaju, ali je ovo bitno za naš sistem razmišljanja, da budemo fleksibilni, tolerantni prema različitosti, da jedni druge ne ograničavamo u ostvarivanju svojih potencijala, ali i da prihvatamo odgovornost za svoje odluke. Prednosti trudnoće u kasnijim godinama, leži u tome što su te osobe odgovornije, stabilnije, finansijski osigurane – kaže dr Zebić.
Po njenim rečima odluka da se dete rodi u poznim godinama podrazumeva i da se sa više odgovornosti razmišlja šta će sa potomstvom biti kada roditelja više ne bude bilo, ali dodaje kako nema garancija za život i niko ne zna koliko će živeti i posvetiti se svom detetu.
– Preterano je bilo kakvo moralno osuđivanje za ovakvu životnu odluku, jer je ona lična. Ako našim životima vladaju socijalni stereotipni, to je ravno predrasudama. Ako kažete da neko nema pravo na nešto, jer je uobičajeno da se to dešava kada ima 20 ili 30 godina, takav stav je ograničavanje životnih mogućnosti tih osoba da ostvare jedan važan životni cilj. Na njima je samo veća odgovornost šta će se desiti sa maloletnim detetom kada njih ne bude. To je krucijalna stvar, kaže dr Zebić.
Komentari (0)