Emocionalna inteligencija je relativno nov pojam i definiše sklop osobina koje opisuju koliko se uspešno snalazite u međuljudskim odnosima. Psiholozi Piter Salovej i Džek Mejer prvi su definisali emocionalnu inteligenciju kao podvrstu društvene inteligencije, to jest kao sposobnost prepoznavanja i praćenja vlastitih i tuđih osećanja.
Da biste postali emocionalno pametniji, pročitajte šta nikada ne treba da govorite, pridržavajte se pravila i sigurno ćete postati omiljeniji u društvu.
PRIJATELJIMA NE GOVORITE:
1. „Izgledaš loše.”
Zašto: Tako sagovorniku saopštavate da ne izgleda lepo.
Umesto toga pitajte: „Je li sve u redu?”
Često ljudima govorimo da izgledaju „umorno”, a mislimo da nešto nije u redu s njim. Zato tako treba i da im se obratimo.
2. „Sigurno si izgubila 10 kilograma.”
Zašto: Zato što vaša prijateljica ili rođaka može da pomisli da je bila deblja nego što joj se činilo.
Umesto toga recite: „Izgledaš fantastično!” To je dovoljno.
3. „Izgledaš dobro za svoje godine.”
Zašto: Time šaljete poruku: „Matora si, ali super izgledaš.”
Umesto toga recite: „Izgledaš fenomenalno.”
4. „Nikad ne bih mogla to da obučem.”
Zašto: Može biti pogrešno shvaćeno, kao da kritikujete sagovornikov stil odevanja.
Umesto toga recite: „Izgledaš dobro u tome.” ili „Nikad to ne bih mogla da obučem jer nemam tako duge noge kao ti.”
ŠEFU I KOLEGAMA NE GOVORITE:
5. „To nije moj posao.”
Zašto: Ako pretpostavljeni traži od vas da uradite nešto, to jeste vaš posao.
Umesto toga recite: „Mislim da to ne bi trebalo da bude moj prioritet sada.” i šefom potom porazgovarajte o opisu vašeg radnog mesta.
6. „Ovo može zvučati glupo, ali…”
Zašto: Nikad ne potcenjujte svoje ideje.
Umesto toga: Jednostavno saopštite ono što ste hteli, bez negativnog uvoda.
7. „Nemam vremena da razgovaram s tobom.”
Zašto: To je vrlo nepristojno.
Umesto toga recite: „Moram nešto hitno da završim. Mogu li da te pozovem kasnije?”
NA INTERVJUU ZA POSAO NE IZGOVARAJTE:
8. „Moj trenutni posao je užasan.”
Zašto: Zato što je to neprofesionalno. Vaš eventualni budući poslodavac se može zapitati kada ćete početi ružno i o njemu da govorite.
Umesto toga recite: „Spremna sam za nove izazove.”
9. „Mislite da ću se uklopiti ovde?”
Zašto: Vi ste tu da odgovarate na pitanja, ne da ih postavljate.
Umesto toga recite: „U čemu uživate na ovom poslu?” U svakom slučaju, nije zabranjeno da pitate, ali neka to budu pitanja koja pokazuju vaše interesovanje za kompaniju.
10. „Koliko sati dnevno se radi?”
Zašto: Želite da vas vide kao nekoga ko želi što pre da zbriše s radnog mesta.
Umesto toga pitajte: „Kako ovde izgleda radni dan?”
TRUDNICE NIKAD NE PITAJTE:
11. „Jesi li ti to trudna?”
Zašto: Zato što odgovor može da bude i negativan. U tom slučaju osećaćete se krajnje glupo.
Umesto toga recite: „Drago mi je da te vidim.”
12. „Planiraš li da dojiš?”
Zašto: Pitanje može biti vrlo škakljivo.
Umesto toga: Ne govorite ništa slično, ništa vezano za dojenje, mastitis, porođaj… Ništa od toga vas se ne tiče i o tome možete da pričate samo ako vas pitaju.
13. „Da li su blizanci začeti prirodnim putem?”
Zašto: Ovo pitanje je krajnje neumesno.
Umesto toga recite: „Super, završila si ’posao’.”
SAMCIMA NE GOVORITE:
14. „Ti si bila suviše dobra za njega.”
Zašto: Zato što to znači da je vaša prijateljica imala loš ukus. A šta ako se pomire?
Umesto toga recite: „On je na gubitku!” Smisao je isti, ali bez vređanja.
15. „Drago mi je da si ga se rešila. Ionako mi se nikad nije dopadao.”
Zašto: Vratiće joj se u sećanje svaka vaša lažna ljubaznost i kompliment upućeni njemu dok su bili zajedno.
Umesto toga recite: „Znam da ćeš naći nekoga ko će ti pružiti ono što želiš.”
16. „Kako neko tako savršen kao ti ne može da pronađe odgovarajućeg partnera?”
Zašto: Ovo deluje kao prekor, kao da ste rekli: „Šta, bre, nije u redu s tobom?”
Umesto toga recite: „Je l’ viđaš nekog?”
TOKOM SVAĐE NE IZGOVARAJTE:
17. „Ti uvek…” ili „ti nikad…”
Zašto: To deluje kao da njega okrivljujete za sve. On se tada oseća bespomoćno i zauzima defanzivni stav, što svađu još više pogoršava.
Umesto toga recite: „Jako me nervira kad ostaviš nered za sobom. Možeš li malo da se potrudiš?”
Ako počnete rečenicu sa „ja” ili time kako se vi osećate, izbeći ćete da se on odmah oseća „prozvanim”.
18. „Kad bi me stvarno voleo, ti bi…”
Zašto: Što se više prema njemu ponašate kao da nikad niste zadovoljni, to ćete manje zadovoljni zaista biti.
Umesto toga recite: „Osećam se kao da me uzimaš zdravo za gotovo i da uopšte ne razmišljaš o tome da treba malo da mi pomogneš.”
Najbolji način da se svađa ne pretvori u vređanje jeste da jasno kažete ono što vas muči i da ponudite rešenje.
PSOVATI ILI NE PSOVATI
Nesporno je da psovanje, posebno pred decom, na porodičnim okupljanjima ili prilikom upoznavanja nije ni najlepše ni najkulturnije što se može čuti. Psovka obično barem jednu osobu stavlja u neprijatnu situaciju, ali sada je dokazano da ona ima i dobru stranu – ublažava bol.
To tvrde naučnici s Univerziteta Birmingem čije istraživanje govori o povezanosti psovanja s povećanjem nivoa adrenalina. Doktor Ričard Stefans, vođa istraživačkog tima, došao je do zaključka da je psovanje usko povezano s rastom adrenalina i da se najverovatnije razvilo kako bi omogućilo našim precima da se odupru napadima.
– Kod volontera koji su psovali primetili smo ubrzani rad srca, tako da psovke povećavaju nivo agresije, a dokazano je da povećana agresija smanjuje osetljivost ljudi na bol – objasnio je Stefans.
Komentari (0)