Svet je dobio prvu bebu začetu uz pomoć visoko automatizovane vantelesne oplodnje, vođene veštačkom inteligencijom (AI). Ovaj sistem zamenjuje tradicionalnu metodu ručne oplodnje poznatu kao intracitoplazmatska injekcija sperme (ICSI).
Beba se rodil u klinici Huop IVF Meksiko u Gvadalahari, što predstavlja veliki korak ka potpuno automatizovanom lečenju neplodnosti. Sistem je razvio tim stručnjaka iz kompanija Konsivabl Lajf Sajensiz (Conceivable Life Sciences) u Njujorku i Meksiku i on obavlja svih 23 koraka ICSI procedure – uključujući selekciju spermatozoida, njihovu imobilizaciju i injekciju – bez direktnog učešća ljudskih ruku.
Veštačka inteligencija je izvršila odabir spermatozoida, koji su zatim ubrizgani u donorske jajne ćelije. Od pet oplođenih jajnih ćelija, četiri su uspešno formirale embrione. Jedan zdrav embrion je zamrznut, a kasnije je prebačen u matericu žene, što je rezultiralo rođenjem zdravog dečaka.
Kako je tekao revolucionarni postupak?
Tim naučnika i lekara iz kompanije Conceivable Life Sciences razvio je mašinu koja može da izvede 23 ključna koraka u ICSI proceduri. Svaki korak pokreće čovek pritiskom na dugme, dok istovremeno prati proces putem prenosa uživo. Ovaj pristup omogućava daljinsko upravljanje procesom, čak i iz različitih delova sveta.
Mašina koristi AI model za odabir najzdravijih spermatozoida za oplodnju, na osnovu njihovog izgleda, imobiliše spermatozoide laserskim “zapanjivanjem” repova, što olakšava njihovo hvatanje. Nakon selekcije i imobilizacije, mašina ubrizgava spermatozoid u jajnu ćeliju.
Istraživači ističu da bi ova inovacija mogla da učini IVF proceduru preciznijom, konzistentnijom i manje zavisnom od ljudskog rada. Ipak, napominju da su potrebna dalja istraživanja kako bi se potvrdila dugoročna sigurnost i efikasnost ove metode.
Kliničko ispitivanje i rođenje prve bebe
Da bi testirali efikasnost i sigurnost svoje mašine, istraživači su sproveli kliničko ispitivanje koje je uključilo par koji se borio sa neplodnošću. Žena je imala poteškoća sa proizvodnjom jajnih ćelija, pa su korišćene donorske jajne ćelije, dok muškarac nije imao dovoljno pokretljivih spermatozoida.
Od osam donorskih jajnih ćelija, pet je oplođeno automatizovanim sistemom, a tri standardnom, ručnom ICSI procedurom. Automatizovani sistem je proizveo četiri embriona, a ručna procedura tri.
AI model je zatim korišćen za odabir dva najbolja embriona za implantaciju. Oba odabrana embriona su bila proizvedena automatizovanim sistemom. Iako ovo ne dokazuje nužno da automatizovani pristup proizvodi zdravije embrione od ručne ICSI, ukazuje na potencijalne prednosti ove tehnologije.
Jedan od embriona je implantiran u matericu žene, ali nije došlo do razvoja. Međutim, drugi embrion je doveo do uspešne trudnoće i rođenja zdravog dečaka.
Šta ovo znači za budućnost IVF-a?
Rođenje prve bebe začete uz pomoć AI i automatizovane ICSI procedure predstavlja značajan korak napred u oblasti asistirane reprodukcije. Ova tehnologija ima potencijal da:
- Smanji rizik od ljudske greške: Automatizacija minimizira uticaj ljudskog faktora na preciznost i konzistentnost ICSI procedure.
- Poveća efikasnost IVF-a: Standardizacija i optimizacija procesa mogu dovesti do većih stopa oplodnje i uspešnih trudnoća.
- Smanji troškove IVF-a: U budućnosti, automatizacija bi mogla dovesti do smanjenja troškova IVF-a, čineći ovu tehnologiju dostupnijom većem broju parova.
Istraživači ističu da bi ova inovacija mogla da učini IVF proceduru preciznijom, konzistentnijom i manje zavisnom od ljudskog rada. Ipak, napominju da su potrebna dalja istraživanja kako bi se potvrdila dugoročna sigurnost i efikasnost ove metode.
