Hladni dani su prava mora za hronične bolesnike, jer niska temperatura i velika vlažnost vazduha pojačavaju simptome bolesti. Mraz najviše „steže” srčane bolesnike, astmatičare, obolele od degenerativnih bolesti kičme, ali se zimi pojačavaju i zdravstveni problemi osoba koje su podložne urinarnim infekcijama. U ovo doba godine pogoršavaju se tegobe sa hroničnom upalom sinusa, a česte su i respiratorne infekcije.
Bolesti srca
Hladnoća loše utiče na srčane bolesnike jer dolazi do sužavanja perifernih krvnih sudova. Srce radi pod većim opterećenjem, treba mu veća snaga da bi se održala cirkulacija.
– Osim toga, sužavaju se i krvni sudovi nekih vitalnih organa, među kojima su najznačajnije arterije srca i mozga – objašnjava profesor dr Petar Seferović, kardiolog Kliničkog centra Srbije. – Zbog toga je hladnoća jedan od značajnih faktora rizika za nastanak angine pektoris i moždane slabosti. Češće se u ovom periodu javlja anginozni bol, recimo, kada izađete iz toplog napolje, pa krenete da pešačite uzbrdo. Sve ovo su prolazne manifestacije koje potencira hladnoća. Zimi se češće srećemo i sa pojavom iznenadne smrti, kao posledice infarkta do kojeg dolazi usled sužavanja krvnih sudova, pogotovo ako se to desi na arterijama koje već imaju promene.
Savet: obavezno je utopljavanje i prilagođavanje svih aktivnosti hladnim vremenskim uslovima. Stručnjaci čak ukazuju na to da se rizik od angine pektoris značajno smanjuje ako se nervni završeci na glavi i rukama dobro utople. Stariji sugrađani, koji imaju naviku da šetaju u jutarnjim satima, ovu aktivnost treba da pomere za kasnije, kada napolju malo otopli, najbolje oko podneva ili u popodnevnim satima. Ako je suviše hladno, pada sneg i uopšteno su loši vremenski uslovi, ne treba izlaziti napolje bez preke potrebe.
Terapija: Uzimanje lekova obavezno treba prilagoditi zimskom periodu. Propisane doze možda nisu dovoljne da održe krvni pritisak u željenim granicama te ih treba korigovati kako bi se sprečila pojava bola u grudima i znaci srčane slabosti. Ovo, naravno, može da se uradi samo u dogovoru sa lekarom.
Astma
Zima nepovoljno utiče na astmatičare. Hladan vazduh dovodi do sužavanja disajnih puteva, posebno usled povećane fizičke aktivnosti. Deca koja imaju astmu, u toku igranja na snegu, mogu da dobijaju napade otežanog disanja, što se može sprečiti davanjem lekova za širenje bronhija pola sata pre izlaska na hladan vazduh. U zimskim mesecima provodi se više vremena u zatvorenim prostorijama, što povećava kontakt sa alergenima kućne prašine (posebno grinjama, kojima slabo provetrene prostorije tokom zime veoma odgovaraju, zbog visoke vlažnosti). Boravak u zatvorenom prostoru povećava i kontakt sa respiratornim virusima.
– Virusi koji izazivaju infekcije disajnih organa zimi se prenose najviše dodirom, jer su veoma otporni na temperaturama iznad nule – poseduju omotač koji ih štiti od hladnoće i drugih spoljnih uticaja – kaže profesor dr Branimir Nestorović, načelnik Odeljenja za alergologiju i pulmologiju Univerzitetske dečje klinike u Beogradu. – Većina respiratornih virusa pokreće pogoršavanje astme. Stoga je neophodno povećati opštu odbrambenu sposobnost organizma. Deci preventivno treba davati 10-15 mg cinka dnevno, probiotike, dosta svežeg voća i povrća.
Dijabetes
Zima izaziva ozbiljan stres u organizmu, a osobe koje imaju šećernu bolest podložnije su infekcijama u ovom periodu.
– Posebnu pažnju treba da obrate na obuću, jer se kao česta komplikacija bolesti javlja dijabetesno stopalo – kaže akademik profesor dr Nebojša Lalić, načelnik Odeljenja za metaboličke poremećaje, intenzivirani tretman i ćelijsku terapiju dijabetesa Kliničkog centra Srbije. – Trebalo bi da izaberu udobnu obuću, nikako tesne čizme ili cipele, pogotovo ako dugo hodaju, jer mogu da nastanu rane, neprimetne, koje mogu da dovedu do ozbiljnih komplikacija. Naročito oprezni u zimskom periodu moraju da budu oni koji uz dijabetes imaju i koronarnu bolest.
Preporuka je da po izuzetno hladnom vremenu, ipak, ostanu u kući i da se pridržavaju dijetalnog režima ishrane.
Urinarne infekcije
Idealno vreme da se jave urinarne infekcije je upravo zimski period. Mogu da predstavljaju problem i onima koji nikada nisu imali probleme sa bešikom.
– Zbog slabije cirkulacije i smanjenog imuniteta, urinarne infekcije se zimi javljaju učestalije – ističe dr Saša Mažibrada, urolog KBC Zemun. – Pored utopljavanja, adekvatnog oblačenja kada se izlazi napolje i nošenja dobre obuće, preporuka je da u ovom periodu osobe podložnije urinarnim infekcijama više šetaju ili se bave nekim drugim fizičkim aktivnostima. Uz uzimanje dosta tečnosti i čajeva, ovo bi mogla da bude dobra prevencija bolesti.
Reuma
Kad dođe zima mnogi se žale da ih steže u zglobovima, seva u krstima, ili da ih boli svaka kost u telu.
– Zabluda je da zima pogoršava stanje reumatskih bolesnika – kaže profesor dr Goran Radunović, reumatolog Instituta za reumatologiju Beograd. – Reumatske bolesti mnogo više otežava toplo, letnje vreme, nego zima. Jedino što zima može da pogorša jesu degenerativne bolesti kičmenog stuba.
Respiratorna oboljenja
U zimskom periodu mnogo češće se javlja curenje sekreta iz nosa (rinitis), a može dodatno da se zakomplikuje upalom srednjeg uha i upalom grla. Ovim bolestima pogoduju oslabljen imunitet, nedovoljno uzimanje vitamina, boravak u zatvorenom prostoru koji se često ne provetrava, manje sunčanih sati.
– Da bi se smanjile upale nosa i grla treba nositi šal preko usta i nosa, jer se na taj način vazduh koji udišemo zagreje – kaže dr Svetlana Milošević, specijalista ORL KBC Zemun. – Kapu treba dobro navući na glavu, tako da zaštiti i čelo, a bilo bi dobro da se sa njom zaštite i uši od hladnog vazduha. Pored odgovarajuće tople odeće i obuće, u zimskom periodu treba uzimati dosta vitamina Ce i redovno provetravati prostorije.
I druge hronične bolesti disajnih puteva (hronični sinuzitis, hronična oboljenja bronhija sa proširenjem, tuberkuloza) mogu da se pogoršaju zimi. Jedan od razloga je izlaganje respiratornim virusima, ali i bakterijama. Hladnoća sužava krvne sudove sluzokože, pa smanjuje odbranu (manje belih krvnih zrnaca dolazi na mesto infekcije). Osobe koje imaju probleme sa sinuzitisom, moraju dobro da zaštite nos od hadnog vazduha i da koriste inhalacije toplom nanom, a ako se javi gnojava sekrecija iz nosa i bol u kostima lica, da koriste antibiotike i lekove za alergiju desetak dana.
Komentari (0)