Makrobiotički način ishrane u poslednje vreme je sve popularniji kod zagovornika zdravog načina života i ishrane. Ovaj način ishrane poznavale su gotovo sve stare civilizacije (stari Egipćani, Grci, Kelti), dok je ponovna primena principa makrobiotike počela početkom prošlog veka u Japanu.
Makrobiotička ishrana zasnovana je na zdravoj, organski gajenoj i minimalno prerađenoj hrani. Uključuje namirnice koje nutricionisti preporučuju u svakodnevnoj ishrani, kao što su integralne žitarice, povrće i mahunarke. Ideja je da se što više smanji i izbegne upotreba hrane koja ugrožava zdravlje, a to je ishrana bogata masnoćom, šećerom i hemikalijama.
Mogući nedostaci
Međutim, često mogu da se čuju kritike na račun makrobiotike da je previše ekstreman metod, kao i da nije dobra za normalno funkcionisanje organizma. Dr Jelena Gudelj-Rakić, specijalista higijene i magistar ishrane u Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut", objašnjava da makrobiotika predstavlja određen način života, a ne samo ishrane.
– Pravilna ishrana treba da bude umerena, raznovrsna i da obezbeđuje sve potrebne hranljive sastojke za optimalno funkcionisanje svih tkiva i organa, a time i za dobro zdravlje. Pojam ravnoteže u ishrani koji makrobiotika naglašava nije nov, već predstavlja osnovni princip pravilne ishrane. Međutim, moderna ishrana, nažalost, uglavnom se ne rukovodi ovim principom – objašnjava naša sagovornica.
Ona kaže da moguć „problem" sa makrobiotikom leži u činjenici da se ljudi često odlučuju da primene ovaj način ishrane bez dovoljno znanja o mogućim nedostacima.
Konsultujte lekara
– Ljudi, na primer, želeći da se što zdravije hrane, nesvesno unose nedovoljno mikronutrijenata, što je posebno opasno za trudnice, dojilje i decu. Takođe, oni često samoinicijativno primenjuju dijete iz časopisa, verujući da čine nešto dobro za svoje zdravlje. Međutim, oni na taj način mogu samo da postignu kontraefekat, jer korekcija načina ishrane, posebno u slučaju kada postoji određen zdravstveni problem, mora da se sprovede uz savet lekara – kaže Gudelj-Rakić.
U makrobiotičkom načinu ishrane je veoma važno i dovoljno dugo žvakanje. Bitno je da zalogaj žvaćete dok se potpuno ne pretvori u tečnost. Preporuka je da svaki zalogaj žvaćete najmanje 50 puta pre nego što ga progutate (osobe koje imaju problema sa želucem i crevima osetiće veoma brzo promenu nabolje ukoliko svaki zalogaj dobro sažvaću).
Nepoželjan šećer
šećer je u makrobiotici apsolutno nepoželjan jer je čist hemijski proizvod. Ne raspolaže nikakvim hranljivim vrednostima, već samo praznim kalorijama. Mnogo bolji su zaslađivači od integralnih žitarica, ječmeni i pirinčani slad, čiji šećeri sporije prelaze u krv (dve kalorije u jednom minutu), tako da satima organizam ima konstantan priliv energije bez skokova i padova šećera u krvi.
Komentari (0)