Zbog curenja nosa deca češće kod kuće nego u vrtiću

Prema podacima Zavoda za statistiku, oko 216.000 dece pohađa predškolsko vaspitanje i obrazovanje u zemlji. Samo u Beogradu oko 30.000 mališana. Iako većina roditelja nema drugog izbora, boravak u obdaništu komplikuje se u doba korone jer bilo koji respiratorni problem ostavlja decu kod kuće.

I pre pandemije, mališani koji tek ulaze u kolektiv češće su zbog bolesti kod kuće nego s drugarima. Utiče li na to princip rada u vrtićima, ali i ponašanje roditelja?

Od druge godine do polaska u školu deca se u proseku razboljevaju od šest do osam puta godišnje. Neretko se kod nas taj godišnji prosek dostigne za samo tri meseca. Razne su teorije, zašto je to tako, naročito među roditeljima.

Iako strah pojedinih roditelja od čestog razboljevanja dece, posebno u periodu privikavanja, nije neopravdan, za mnoge nije opravdano ni to što se deca isključuju iz kolektiva, na primer zbog curenja nosa. Taj balans naročito je teško naći tokom pandemije.

– Neke zemlje funkcionišu po drugom principu. Ima vrtića u zapadnim zemljama gde za tako bolesnu decu postoji posebna grupa. Te sestre, vaspitačice, obučene su da neguju tu decu. Kod nas je ipak drugačije, jer je naš sistem uređen prema zvaničnim preporukama Instituta Batut, prema kojem se dete sa svakom infekcijom, bilo kakvim simptomom, vraća roditeljima – kaže Aneta Jovanović, načelnica pedijatrije u Domu zdravlja „Palilula”.

Nikolina Bajić, od tri godine koliko je u Minhenu, nepune dve radi kao vaspitačica. U Srbiji je taj posao obavljala 10 godina. Za RTS poredi dva predškolska sistema.

– Deca se znato ređe razboljevaju, svakodnevno se izvode napolje po svim vremenskim prilikama. Grupe su dosta manje nego kod nas. Jedna vrtićka grupa broji 24 dece na tri ili četiri vaspitača, jaslena grupa 12 dece na tri ili četiri vaspitača – objašnjava za RTS Bajićeva.

Slavko Gak, gradski sekretar za obrazovanje i dečiju zaštitu Beograda, navodi da postoje periodi kada je dolaznost smanjenja u nekim grupama i kada to traje više meseci.

– Ali zakonska mogućnost nam je da u te grupe dodatno upišemo 20 odsto dece. Taj momenat se prati. Generalno gledamo da deca borave bezbedno i da ne ugrozimo vaspitno-obrazovni rad – ističe Gak.

Možda će u tome pomoći primena novog programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja „Godine uzleta”. Za razliku od sadašnjeg, koji je predviđao da se proces učenja odvija u zgradi vrtića, novi podstiče učenje izvan nje. Ipak, zbog epidemijske situacije, ne može da se sprovodi u punom obimu, jer je roditeljima zabranjen ulazak u vrtiće, kao i boravak dece u različitim ustanovama lokalne zajednice.