Najava novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju koji se tiče obaveznog postavljanja autosedišta za decu izazvala je podeljene reakcije kod roditelja. Dok jedni stavljaju bezbednost svoje dece na prvo mesto, drugi smatraju da je dečije autosedište trošak koji je nametnut te da su oni kao deca „prošli dobro” i bez autosedišta.
Iz Komiteta za bezbednost u saobraćaju ipak poručuju da sigurnost dece u automobilima mora imati prioritet.
Zašto je za autosedište važnija visina a ne godine deteta?
Prema novom zakonu svako dete do 135 cm obavezno da u autu sedi na posebnom autosedištu. Iz Komiteta za bezbednost saobraćaja poručuju roditeljima da je nevažno koliko dete ima godina već da treba da bude dovoljno visoko kako pojas ne bi prelazio preko vrata nego preko ključne kosti. U suprotnom, pojas može da usmrti ili teško povredi dete prilikom sudara, prevrtanja ili sletanja vozila.
Loša statistika uzrok donošenja novih kaznenih mera
Istraživanje koje je sproveo Komitet za bezbednost u saobraćaju pokazalo je da je svega 10 odsto dece vezano sigurnosnim pojasem u dečijem sedištu. Ovo je ujedno bio i motiv da se kazne protiv kršenja Zakona o bezbednosti u saobraćaju povećaju.
Prema nacrtu novog Zakona o bezbednosti u saobraćaju, svaki auto u kojem se voze deca do 135cm će morati da sede na autosedištu ili busteru ukoliko imaju više od 4 godine. Kazna za nepoštovanje ovog pravila koštaće roditelje 120.000 dinara umesto dosadašnjih 20.000.
Većina roditelja potcenjuje mogućnost sudara
Iako statistiku možda ne znaju, pa ni zašto je važno imati dečije sedište u automobilu, mnogi “potcenjuju opasnosti prilikom sudara, prevrtanja ili naglog kočenja”, kaže za BEBAC direktor Komiteta za bezbednost u saobraćaju Damir Okanović.
„Mnogi roditelji smatraju da je dovoljno to što veoma pažljivo voze dok su im deca u autu, ne shvatajući da u saobraćaju nikada nisu sami i da ima mnogo drugih učesnika u saobraćaju koji nisu pažljivi. Dobar deo vozača smatra da su brzine koje se razvijaju u naselju od 40-50 kilometara na čas “male” brzine smatrajući da pri tim brzinama detetu ne može da se dogodi ništa loše i ako dođe do saobraćajne nezgode.
Ima i onih koji misle da su male šanse da im se na “kratkim” relacijama dogodi saobraćajna nezgoda, ne razumejući da se saobraćajna nezgoda može dogoditi svuda i u svako vreme”, objašnjava Okanović.
Pogledajte šta se dešava ukoliko dođe do sudara a vama je dete u krilu:
Srbija je jedna od poslednjih zemalja u regionu čiji zakoni još nisu usklađeni sa sa obavezama upotrebe dečijih sedišta. Osim toga, situacija je takva da se roditelji ne informišu dovoljno, niti se u školama uči detaljnije o tome kako biti bezbedan u saobraćaju. Samim tim ne čudi da ne postoji svest o važnosti vezivanja, naročito na zadnjim sedištima.
„Još uvek nije sprovedena medijska kampanja koja bi uzdrmala javnost u Srbiji. Zbog toga ne čudi zašto je stepen svesti o upotrebi dečijih sedišta u Srbiji na veoma niskom nivou. Imamo apsurd da oni koji najviše vole decu, najviše ih ugrožavaju u saobraćaju”, zaključio je Okanović.
Šta kada se dete vozi taksijem?
Zakon u Srbiji, kao i zakoni najrazvijenih država iz ove oblasti, prave izuzetak kada su u pitanju vozila javnog prevoza, jer je to tehnički teško izvodljivo. Međutim, sa porastom svesti roditelja, porašće potražnja za taksi vozilima koja imaju dečija sedišta, a da će time i taksi udruženja biti motivisana da u ponudu uvrste vozila sa dečijim sedištima iako im to nije zakonska obaveza.
Pročitajte još i:
Komentari (0)