Zbog čega je važna folna kiselina?

Ostali znakovi nisu tako uočljivi, ali mogu biti vrlo ozbiljni, posebno kod trudnica koje u ishrani ne koriste hranu dovoljno bogatu folnom kiselinom. Ovi se znakovi uočavaju pre svega na krvnoj slici budući da bez folne kiseline nema normalne produkcije i zamene crvenih krvnih zrnaca, a posledica toga je anemija. 

Folna kiselina je zapravo predstavnik B-kompleksa, kog najviše ima u telećoj jetri, sočivu, pasulju, spanaću i blitvi. Zbog svoje komplikovane strukture, folna kiselina u crevima može da se apsorbuje samo 50 odsto. 

Funkcije folne kiseline 
Jedna od glavnih funkcija folne kiseline je produkcija crvenih krvnih zrnaca, koje prenose kiseonik u sve telesne ćelije i tkiva. Ako nema folne kiseline, crvena krvna rastu bez deobe, čime prestaje njihova funkcija nosioca kiseonika, odnosno javlja se makrocistična anemija. 

Druga važna funkcija folacina jeste blokada homocisteina (proteina u krvi), koji je odgovoran za pojavu bolesti krvnih sudova. Ako u krvi ima dovoljno folacina, homocistein je niskog nivoa, čim se folacin spusti, visina homocisteina raste. Upravo je zbog toga važno konzumirati što više zelenog lisnatog povrća, u kojem ima dovoljno folne kiseline. Nizak nivo folacina u krvi može biti prvi znak neke degenerativne bolesti nervnog sistema (Parkinsonova bolest). 

S tim u vezi, sprovedena su istraživanja čiji su rezultati objavljeni u ”American Journal of Clinical Nutrition” krajem 2004. godine. Istraživanje je sprovedeno na 228 osoba, a utvrđeno je da su one koje su imale najniži nivo folacina u krvi imale i trostruko više problema, jer se njihova kognitivna funkcija smanjila za najmanje tri puta.Nedvosmisleno je potvrđena veza između demencije, manjka folne kiseline i nivoa homocisteina u krvi.

 

Stručnjaci su utvrdili da nedostatak folne kiseline povećava rizik od osteoporoze, zato što tada dolazi do porasta nivoa homocisteina, koji je odavno doveden u direktnu vezu s velikim rizikom bolesti krvnih sudova i staračke demencije. 

Studija u Roterdamu koja jeobuhvatila 2406 osoba iznad pedesetpete godina, pa je, uz ostalo, utvrđeno i to da visok nivo homocisteina udvostručuje rizik od lomova kostiju(fraktura). Redukovanjem nivoa homocisteina, folna kiselina zapravo sprečava bolesti krvnih sudova, osteoporozu s posledičnim lomovima kostiju i staračku demenciju. Upravo zbog toga, svetske zdravstvene institucije predlažu svakodnevno konzumiranje lisnatog (zelenog) povrća. 

Prirodni izvori ili suplementi? 
Razdražljivost, umor, depresija, dekoncentracija, nesanica i upala desni mogu biti znakovi nedostatka folne kiseline u ishrani.Odličan izvor folne kiseline su spanać, pasulj, špargle, lišće repe, blitva, peršun, teleća džigerica, brokoli itd. Iz toga nije teško zaključiti kako ljubitelji zelenog povrća ne mogu pasti u deficit folne kiseline. 

Ponekad, na primer kod putovanja, boravka na moru i slično, nije uvek moguće osigurati zelene namirnice, pa se tada preporučaju tablete folacina. Pritom pažnju treba obratiti na dva temeljna oblika: folnu kiselinu kao lek (tabletice od 5 mg) i folnu kiselinu kao dodatak ishrani (sadrži 400 ili 800 mikrograma folne kiseline). Folna kiselina kao lek daje se samo kod zaista bolesnih stanja, dok je kod normalnih okolnosti sasvim dovoljna folna kiselina u obliku dodatka ishrani. Naime, kod uzimanja jače koncentracije folne kiseline kroz duže vreme potrebno je konzumirati i vitamin B -12. Folnu kiselinu svakako trebaju uzimati trudnice kako ne bi došlo do malformacija ploda (naravno, u konsultaciji s lekarem). 

U zimskim uslovima, kada obično nema zelenog lisnatog povrća, najbolji izvor folne kiseline su pasulj i sočivo, koji se uvek mogu naći u dovoljnim količinama.