Opšte je poznato da hormon rasta omogućava rast čoveka tokom detinjstva. Međutim, ovaj hormon ima veoma važnu ulogu i nakon postizanja finalne telesne visine. Uticaj ovog hormona je posebno bitan u godinama koje nastupaju neposredno nakon završetka rasta. U periodu od 16. do 25. godine organizam se još razvija i tada hormon rasta pokazuje svoj puni efekat na telesni sastav, koštani sistem i mentalne funkcije. Taj prelaz od dečjeg ka odraslom dobu se naziva periodom tranzicije. U ranom mladalačkom razdoblju rast je završen, ali psihofizički razvoj nije. Uloga hormona rasta je izuzetno važna u tim godinama kada se jedinka priprema da postigne maksimalan zdravstveni potencijal za ulazak u odraslo doba.
Foto: Freepik
Nedostatak hormona rasta u periodu tranzicije
Nedostatak hormona rasta podrazumeva smanjenu proizvodnju hormona rasta iz hipofize, koje nastaje kao posledica nekog genetskog poremećaja u razvoju hipofize ili zbog operacije i zračenja tumora hipofize. Nekada i povrede glave u saobraćaju i sportu, mogu uzrokovati smetnje u sekreciji ovog hormona. Pacijenti koji su bili lečeni hormonom rasta u detinjstvu, kada završe rast treba da se ponovo testiraju u cilju provere funkcije hipofize. To se obično dešava u 18. godini života, kada pedijatar upućuje pacijenta endokrinologu internisti.
Simptomi koje ima pacijent sa nedostatkom hormona rasta u periodu tranzicije su: povećano nagomilavanje masnog tkiva na trupu, slabost mišića, slabije podnošenje fizičkog napora, prelomi kostiju, nedostatak energije, depresivno raspoloženje, slabije pamćenje i nesanica.
Foto: Freepik
Zašto je potrebna terapija hormona rasta u periodu tranzicije?
1. Telesni sastav – Hormon rasta omogućava postizanje normalnog telesnog sastava u tranziciji, tako što povećava mišićnu i smanjuje masnu masu tela. Na ovoj terapiji lakše se podnosi fizički napor, održava se adekvatna fizičku spremnost i snaga tela. Dobar telesni sastav umanjuje rizik i od bolesti srca.
2. Kvalitet kostiju – Hormon rasta popravlja kvalitet kostiju i povećava njihovu masu, čime smanjuje rizik od preloma kostiju.
3. Srce – Hormon rasta održava normalnu funkciju i masu srčanog mišića.
4. Kvalitet života – Da bi mozak obavljao svoje složene funkcije ovaj hormon je neophodan, jer popravlja pamćenje, raspoloženje i san.
Hormon rasta se naziva još i „hormonom mladosti” zbog njegovih povoljnih efekata na organizam u celosti. U periodu tranzicije od dečjeg ka odraslom dobu, terapija ovim hormonom održava bolji kvalitet fizičkog i psihičkog statusa, omogućava veće izglede za duži zdrav život.
Aplikacija “KARTA RASTA”
.png)
Danas, kada skoro svi imamo „pametne” mobilne telefone, široko je rasprostranjena upotreba korisnih i praktičnih aplikacija za beleženje telesnih visina dece.
Postoje brojne aplikacije, a za roditelje u Srbiji se izdvaja aplikacija „Karta rasta” (NB Soft) jer je na našem jeziku i koriste se isti standardi rasta kao i u elektronskim kartama rasta u domovima zdravlja. Aplikacija je besplatna i dostupna za Android i Ajfon telefone i tablete, a omogućava vođenje „dnevnika rasta” za više dece. U aplikaciji takođe postoji automatsko računanje takozvanog genetskog potencijala, odnosno srednje visine roditelja prilagođene polu deteta.
Zatim se na grafikonu u aplikaciji za svako dete može jasno videti aktuelna visina i brzina rasta, uz jasno označenu zonu visokog i niskog rasta. Takođe, na grafikonu se može videti i ako je dete normalne visine ali odstupa od srednje visine roditelja, odnosno genetskog potencijala.
autor teksta: Prof. dr Mirjana Doknić, Klinika za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma, KCS
Pročitajte još>> DA LI DECA MOGU BITI ZDRAVA, A NISKA?
Komentari (0)