Istraživanje profesora Fakulteta za specijalnu edukaciju, sprovedeno među učenicima sedmog razreda, međutim, pokazuje da većina đaka ne ume da selektuje informacije po značaju. Kada to izostane, nema suštinskog znanja, pa ni uspeha u njegovoj primeni, prenosi “RTS”.
Da je podvlačenje teksta najčešći način učenja, potvrđuju i đaci. Dileme šta istaći kao važno, kažu, nemaju.
Istraživanje, međutim, pokazuje da trećina sedmaka tekst podvlači neefikasno, odnosno gotovo sve ili potpuno nevažne činjenice.
Više od 20 odsto njih ima pogrešan kriterijum – umesto bitnog, izdvajali su ono što im je zanimljivo, jasno ili poznato. Tek devet odsto đaka pravilno pristupi tekstu i uoči suštinu. Stručnjaci zaključuju da školi nedostaje sistemsko obučavanje kako se uči.
.jpg)
Timešto olakšavamo deci da uče, činimo im medveđu uslugu
Ono što nije stigao nastavnik u školi, pomogne roditelj kod kuće. Takvo olakšavanje je medveđa usluga detetu.
– Roditelji često “sažvaću” gradivo i daju ga detetu kao kašicu. Nastavnik kroz frontalnu nastavu daje “sažvakano znanje”. Razlikovanje bitnog od nebitnog se ne razvija više ni u školi ni kod kuće. To je veliki propust – ističe školski psiholog Lidija Maksić.
Dokle god bude tog savezništva u svrhu prepričavanja gradiva, učenik će biti pasivan. U svetu obilja informacija problem postaje veći.
– Ono što i vidimo kako mladi ljudi funkcionišu, to je da brzo, ali površno, obrađuju informacije. U suštini, to dubinsko, ozbiljno procesiranje informacija zaostaje – navodi Maksićeva.
Što više nepoznatog teksta i samostalnog rada na njemu – jedini je put ka aktivnom odnosu, danas prema školi i učenju, sutra, tvrde stručnjaci, prema životu u najširem smislu reči.
– Oni su se nekako snalazili, neko je od njih tražio, neko nije. Ja najviše verujem da ih nastavnici nisu uopšte obučavali kako se radi na tekstu. Čitanje sa razumevanjem je jedna od najvažnijih kompetencija koja nas osposobljava za budući život. Ne samo za buduće učenje, već da kao odrasli ljudi mogu da se snađu da donose odluke, da umeju da čitaju novine, da umeju da razlikuju šta je činjenica, a šta interpretacija – objašnjava Slobodanka Antić sa Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju.
Preobimno gradivo teret je i đacima i profesorima koji im, tvrde, pomažu da odvoje bitno od nebitnog.
– Svakako da ima gomila informacija koje deci uopšte ne trebaju u životu i moraju da se selektuju jer decu upravo to odbija. Skraćuje se, mora da se napravi fokus na ono što će njima biti potrebno u životu. Ono što je bitno je da zapisuju, vode beleške i na osnovu beležaka imaju presek informacija koje su im potrebne – ističe profesorka istorije Gospava Đurić.
Komentari (0)