Omiljeni jutarnji ritual mnogih je šoljica vruće kafe. Ukoliko ovaj jutarnji ritual izostane, često nam je teško da se razbudimo pa smo nervozni. Ostatak dana takođe zavisi od jutarnje kafe, ako još propustimo onu poslepodnevnu, raspoloženje varira od pospanog do živčanog. U kafi tražimo (i nalazimo) razbuđivač, ali i utehu kad smo depresivni.
Jako je lako postati zavisnik o kofeinu, koji je zapravo razlog zbog kog nas kafa razbuđuje jer nas pumpa adrenalinom. Adrenalin pak zadržava kortizol koji kad se nakupi, stvara isti efekt kao i hronični stres: umor, nervoza, razdražljivost i smanjeni imunitet.
Kofein stimuliše mozak da proizvodi neurotransmiter dopamin. Dopamin nam diže raspoloženje i čuva nas od depresije, zato je velika potrošnja kafe u područjima u kojima nema puno sunca, poput Skandinavije.
Kafopije su manje sklone depresiji
Neka istraživanja otkrivaju da kafopije imaju manje problema s depresijom i Alchajerom nego oni koji kafu ne piju. I dok se zbog dopamina osećamo bolje, kofein podstiče i moždanu aktivnost koja opet podstiče nadbubrežnu žlezdu na izlučivanje adrenalina. Na adrenalin se vrlo lako možemo navući, pitajte samo nekog kockara ili ekstremnog sportistu. Adrenalin zadržava kortizol i u trenutku kad popušta, događa se već spomenuto – efekt hroničnog umora.
Blagotvornost kafe niko ne poriče i ona je dokazana, ali prekomerno konzumiranje u kombinaciji sa stresnim poslom dovodi do ozbiljnih zdravstvenih tegoba, da ne spominjemo da ćete (ili ste) postati potpuno imuni na njene prednosti. Ukoliko vas glava boli ako niste popili kafu, nervozni ste i u blagoj depresiji trebalo bi da smanjite količinu omiljenog napitka.
Komentari (0)