Šveđani su tako ispitali više od 2000 majki o porođajnim bolovima. Nakon što posetite ženu koja se upravo porodila, s kojom ste poprilično bliski verovatno ćete čuti i više nego što biste želeli da saznate.
Ali ono što je sigurno jeste da ćete čuti: NIKAD VIŠE!. Ali to je samo taj put, posle stigne drugo, pa treće dete.
Obično je objašnjenje za to da ćene jednostavno zaborave porođajnu bol jer mozak izbaci taj deo iz pamćenja. Evolucijski gledano, to ima smisla jer kad žene ne bi zaboravljale taj bol, čovečanstvo bi bilo u problemu sa umnožavanjem svoje vrste.
Kako se osećaju žene koje su doživele traumu na porođaju?
Ako se usredsredimo na sam porođaj, pregledom istraživanja zaključeno je da žene ne zaboravljaju ne samo sam porođaj već i intezitet bola. Sa druge strane, i ovi zaključci istraživanja su vrlo subjektivni jer nema svaka žena isti prag tolerancije na bol.
Porođaj traje više sati pa je teško i zaključiti na koje se razdoblje žene najviše fokusiraju. Čak i pojedini trudovi variraju prema stepenu bola što je teško opisati.
Ono što se ipak može ispitati jeste kako će se menjati opis tog bola kod određenih žena. Međutim sećanje na porođajni bol ostaje kod 60 odsto žena i ono je isto nakon dužeg vremena.
Samo je trećina žena zaboravila koliko koliko je bolelo, dok je 18 odsto to zapamtilo. Njima se čak i 12 meseci nakon rođenja deteta činilo to iskustvo bolnijim.
Nakon pet godina, naučnici su opet pričali sa istim ženama. Iako je kod mnogih sećanje na bol opalo, gotovo pola ih je tad bol opisalo kao manje intenzivnu, nego dva meseca nakon porođaja. Kod onih koje su najgore opisale bol nakon porođaja, sećanje na bol jednostavno nije nestalo.
To nije nužno loša stvar, jer neka istraživanja su dokazala da žene koje su ‘odlučile’ zapamtiti porođajnu bol, to iskustvo zadržavaju u mislima kao podsetnik na veliko postignuće. Tačnije, hrabre se da ako su TO uspele preživeti, mogu se nositi i s bilo čim drugim.
I dalje može iznenaditi činjenica da sećanje na bol može tako dugo ostati nepromenjeno u memoriji. Pogotovo ako znamo da su desetine psiholoških istraživanja pamćenja dokazala da pri svakom prisećanju nekog događaja, nesvesno činimo male promene u scenariju.
Naša memorija nije poput kompjutera kroz kojeg možemo jednostavno proći i pustiti snimke nekih prošlih događaja, a da se oni prikazuju identično kao u trenucima kad su se odvijali.
Svaki put kad se prisećamo ili prepričavamo neki događaj iz prošlosti kontekst izvornog događaja i način na koji ga prenosimo se menja. A ako se ne menja sećanje na bolove koji doduše većinom završavaju sa sretnim završetkom: rođenjem iščekivanog deteta.
Komentari (0)