Zašto trudnice biraju bolovanje?

Za prvih šest meseci ove godine, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, na poštedi je bila 10.051 trudnica. Najviše ih je bilo u Beogradu, što je i logično s obzirom na broj stanovnika, a zatim slede Novi Sad, Kragujevac, Sremska Mitrovica, Niš…

Niko danas precizno ne može da odgovori da li se pripadnice lepšeg pola opredeljuju za bolovanje zbog činjenice da se većina u kasnim tridesetim odluči za potomstvo ili su možda povlastice „pune” plate koje imaju trudnice u prestonici i još nekim gradovima, u stvari, pravi razlog odsustvovanja. 

– Podaci kojima raspolaže RFZO su samo „drugi deo” bolovanja, jer su pre nego što su uopšte evidentirane kroz bolovanja koja se isplaćuju iz kase zdravstvenog osiguranja, trudnice po 30 dana odsustvovale sa posla o trošku poslodavaca – kažu u RFZO. – Nadoknade za bolovanja do 30 dana isplaćuju poslodavci, a ona duža od mesec dana mora da odobri komisija RFZO.

U Fondu ističu da su kod nekih budućih mama razlozi poštede i veće plate. Zarade trudnica koje rade, na primer, u porodičnim firmama dramatično porastu kada krenu na bolovanje. Tako u firmama gde je prosečna zarada između 20.000 i 30.000 pred poštedu „skoči” na 100.000 dinara. Iako je ovo očigledna „nelogičnost”, sa tim se ne vredi boriti, jer je sve urađeno po zakonu.

Međutim, ima i primera protiv kojih se pokreću upravni postupci. Nedavno je u Fond stigla prijava za isplatu trudničkog bolovanja za ženu kojoj su uplaćeni doprinosi na zaradu od čak 400.000 dinara! Sada bi njoj iz kase RFZO mesečno trebalo isplaćivati 250.000 dinara na ime održavanja trudnoće. S obzirom na to da je u pitanju porodična firma i da je zarada tolika samo u poslednja tri meseca, koji se uzimaju kao prosek prilikom obračuna, sumnja se da je, u stvari, u pitanju prevara.

– Postoje agencije koje uče poslodavce kako da uzmu pare od RFZO – kažu u ovoj ustanovi. – Dešava se da zaposle ženu koja radi tri meseca i ode na trudničko bolovanje, a onda iz našeg fonda narednih meseci prima naknadu zbog privremene sprečenosti za rad. Naravno, na to radno mesto po odlasku trudnice se niko ne upošljava. Godišnje bude 10 do 20 ovakvih slučajeva.

Aleksandra Krstić, zamenik sekretara za socijalnu zaštitu Beograda, koji isplaćuje razliku u naknadi bolovanja za trudnice u iznosu od 35 odsto, tvrdi da oni ne proveravaju „ispravnost” prispelih podataka.

– Na godišnjem nivou iz gradske kase se izdvoji oko 800 miliona dinara na ime dodatka do pune plate za sve zaposlene trudnice u prestonici – kaže Krstićeva. – Mi koristimo podatke dobijene iz RFZO i nije u našoj nadležnosti da se bavimo njihovom regularnošću. Od 2010. godine, kada je uveden ovaj vid pomoći, broj bolovanja jeste povećan, ali ne možemo da tvrdimo da je to zbog toga.

Tokom trudničkog bolovanja isplaćuje se nadoknada u visini 65 odsto plate. U prednosti su Beograđanke i Novosađanke, koje zahvaljujući izdvajanjima lokalnih samouprava na trudničkom bolovanju primaju punu platu. Svojevremeno su pokretane inicijative da se svim trudnicama u Srbiji za vreme bolovanja isplaćuje nadoknada u visini pune plate, što iziskuje povećanje izdavanja za trudnička bolovanja za oko milijardu dinara godišnje. Država nije mogla da obezbedi taj novac, pa se od ideje zasad odustalo.

PREMA podacima Republičkog zavoda za statistiku, devojke u Srbiji se danas za potomstvo odlučuju tek na kraju treće decenije. Prosečna prvorotka danas ima 27,2 godine, dok je 1960. godine imala 23 godine. Ginekolozi tvrde da se iz godine u godinu povećava broj žena koje prvo dete rađaju tek posle 35. godine. Podaci govore i da se na „ludi kamen” staje u proseku sa 27,1 godinom, ili gotovo dve i po godine kasnije nego pre deceniju.