Zašto su društvene igre korisne za decu

Svako dete se barem jednom u životu susrelo s društvenim igrama. Bio to klasični „Čoveče, ne ljuti se” ili neka novija, mnogo kompleksnija igra, činjenica je da učestalo igranje društvenih igara može povoljno uticati na kognitivni razvoj deteta i brzinu zaključivanja.

Evo koje su prednosti igranja društvenih igrica

1. Razvoj kritičkog mišljenja

Kako dete raste, tako se razvija njegovo mišljenje i pogled na svet. U tom razvoju društvene igre i te kako mogu biti od koristi, što u poslednje vreme naglašavaju i mnogi stručnjaci. Kada se dete za vreme igre nađe pred nekim problemom, pokušaće da ga reši. U početku će mu u tome pomoći saigrači, a s vremenom mu takve situacije neće predstavljati prepreku. Stručnjaci kažu da upravo ovakve situacije uče dete kako i u stvarnom životu racionalno rešavati potencijalne probleme, dok neki čak kažu kako društvene igre (pod uslovom da se igraju od rane dobi), pomažu i povećavanju detetov koeficijent inteligencije.

2. Samostalnost

Ako se radi o igri u kojoj svaki igrač deluje samostalno, dete će naučiti kako za svoje poteze u igri ne treba nikome od uključenih dati opravdanje – zašto se odlučilo baš na taj potez? Takođe će shvatiti kako ostali nisu tu kako bi mu dali savet, te će neke situacije morati sam da reši. Ovo, dakako, može biti vredna lekcija o samostalnom suočavanju s problemima s kojima će dete jednoga dana biti suočeno.

3. Timski rad

Ako odaberete igru u kojoj se saigrači grupišu u timove, dete će shvatiti važnost međusobne saradnje, ali i stvaranja kompromisa. Ako žele da postignu cilj (u ovom slučaju pobedu), deca će kroz igru shvatiti da je saradnja s ostalim članovima tima često jedini put do toga.

4. Pobeđivanje – da li je zaista važno?

I dok se maloj deci (do otprilike četvrte godine) često popušta kad je o društvenim igrama reč, nakon navršene pete godine života pomalo ih treba naviknuti kako konstantno pobeđivanje, u stvarnom životu jednostavno – nije moguće. Naravno, ovakve promene u igri ne bi trebalo uvesti naglo, a s detetom bi nakon poraza trebalo popričati o tome kako se oseća. Jednom kad vaše dete zaista shvati kako je poraz sastavni dio igre, te da cilj ovakvih igara nije uvek pobeda, počeće da prihvata i „poraze” u stvarnom životu, te da se stvari ne mogu uvek odvijati onako kako želimo.

5. Čitanje

Tokom igranja društvenih igara, često se pojavljuju natpisi na karticama ili na površini na kojoj se igra odvija. Kada dete nekoliko puta vidi istu reč, a saigrači mu ju pročitaju, velike su šanse da počne da prepoznaje i povezuje slova u celinu, a onda i da čita (može biti od velike koristi za decu koja se spremaju za školu). Ista je stvar i s brojevima, koje sadrži većina društvenih igara.