Ako pitate decu koje bajke vole, vrlo je verovatno da će nabrojati “Pepeljugu”, “Malu sirenu”, “Snežanu i sedam patuljaka”… Premda su stare vekovima, pričaju se, čitaju, ali i pišu – i danas.
.png)
Foto: Freepik
Kad je napisao svoje prve bajke, Uroš Petrović ih je nazvao “Prvih sedam” – tako je odmah najavio i “Drugih sedam”, pa verovatno i Trećih, i ko zna dokle. Zasad postoje dve knjige – i to u vrhu liste čitanosti, s mnoštvom izdanja i nagrada. Njihov pisac se setio više od trideset dobrih razloga za čitanje bajki.
“Dete koje čita biće veštije s rečima, ako je veštije biće i hrabrije s rečima – a ako ima tu osobinu, jednog dana ako bude političar, advokat, novinar – to će biti velika prednost nad drugima. I to se događa”, kaže Petrović za Euronews Srbija.
Mašta se hrani pričama. Možda naigled paradoksalno – istine o ovom svetu deci otkrivaju raznoliki mogući svetovi.
“Ovaj svet imam oko sebe – imao bih ga i da nisam pisac – a kad se već bavim tim najlepšim zanimanjem na svetu, onda bar da srušim te granice. Volim da rušim granice”, dodao je pisac.
Bajke su nekad surove i strašne, ali nema razloga da ih roditelji zbog toga izbegavaju, kaže psiholog Žarko Trebješanin. Kada se deca s nesvesnim strahovima suočavaju u bezbednom okruženju – strahovi se leče.
“Strah od odvajanja, strah od smrti, strah od komadanja i naravno, jedan od najjačih strahova je taj da će biti napušteni od roditelja – sve to imate u bajkama”, objašnjava profesor.
.jpg)
Foto: Freepik
Petrović dodaje da decu bajke uče i da prevazilaze prepreke.
“Ne možeš ništa da naučiš kako da prevaziđeš, kako da preskočiš, kako da zaobiđeš, kako da savladaš – ako ga ne srećeš. To jednostavno nije moguće. Inače sam pobornik i što se tiče roditeljstva da je velika greška kada se deci uklanjaju sve prepreke. Jer ako im ukloniš sve prepreke, ne postoji verovatnoća nikakva da će naučiti da ih savlada na vreme”, objašnjava pisac.
I Trebješanin podseća da bajke podstiču razvoj samopouzdanja.
“Bajka uči dete da će uspeti, bez obzira koliko bile velike opasnosti i prepreke na putu, ako imaju dovoljno samopouzdanja, vere u sebe i hrabrosti da se upuste“, kaže psiholog.
Pored intelektualnog, jedan od ključnih delova odgovora na pitanje “zašto bajke?” je moralni i emocionalni razvoj.
“Bajka im pokazuje i da u svetu postoji zlo i da mogu priveremeno da budu nagrađeni oni koji su zli, ali da na kraju uvek trijumfuje pravda“, dodaje Trebješanin za Euronews Srbija.
Može se reći da za bajke nikad nije prerano. One posebno snažno deluju na decu negde od četvrte do desete godine. Ali i dok su sasvim mali – vreme je za pričanje.
“Bajke su i nastale kao usmena književnost i mislim da je pravi, prirodan način da deca usvajaju bajke tako što im roditelji pričaju. Čak ne ni čitaju, nego pričaju, i onda u toj zaštićenoj atmosferi sigurnosti i roditeljske ljubavi, oni mogu na pravi način da razumeju poruke bajki i mnogo lakše prebrode mesta koja možda izazivaju i neki strah”, objašnjava profesor.
Na kraju, osim svih razvojnih koristi, dobar razlog da se nađe vremena za pričanje i čitanje je to što deca – vole bajke!
“To sam stavio na korice, da sam siguran da može da se odraste bez čitanja bajki – ali nisam siguran u šta”, zaključuje Petrović.
Izvor: Euronews Srbija
Komentari (0)