Svi smo mi mislili da naše dete neće biti kmezavo, dok nismo postali roditelji. Sledeće veliko otkriće je, osim otkrića da su takve scene sasvim normalna pojava, bilo to da zapravo mi roditelji sami stvaramo kmezavu decu. Nije lako priznati da smo zapravo sami krivci i da naši postupci dovode decu do takvog stanja da jedini izlaz vide u sceni koju mogu napraviti.
Zapravo nijedno dete ne pravi scene i ne kmezi bez razloga. Na roditelju je da otkrije okidač takvog ponašanja i izbegava ga. Naravno, dete ni samo ne zna zašto plače i retko kad može verbalizovati razlog svog ponašanja, pogotovo ako se radi o manjoj deci. I sama se tek sad trudim izbaciti ova ponašanja iz naše porodične rutine. Ponašanja roditelja koja vode kmeženju deteta:
1. Žurba, žurba, žurba…
Ako žurimo kroz dnevnu rutinu, dete je pod stalnim stresom. Ništa čudno, i sami smo pod stresom u takvim situacijama. Požurivanje šalje i pogrešnu poruku (koju verovatno i ne želimo da pošaljemo), a to je da mali ljudi nisu vredni našeg vremena. Zato drugi put zastanite i dajte im vremena da pojedu doručak na miru i da se sami služe priborom za jelo, okupajte ih uz igru bez žurbe i pročitajte i nekoliko priča za laku noć. Ništa neće pobeći, osim njihovog detinjstva.
2. Nedosledan raspored spavanja
Polazak na spavanje nije nešto što deca jedva čekaju i često će pokušati da odlože odlazak u krevet raznim izgovorima, na primer Nisam umoran ili Ne spava mi se, dok istovremeno jedva drže oči otvorene. Ali, dete kojem nedostaje sna i odmora, obično nije srećno dete i plače i oko najmanjih sitnica. Odlaganje odlaska na spavanje jer deca to mole ili jer sami imamo nedovršenog posla je siguran put do mrzovoljnih lica svih u porodici.
.jpg)
Foto: Shutterstock
3. Prenatrpani raspored
Današnje društvo je užurbano i rasporedi su nam prenatrpani. To utiče i na našu decu jer remeti njihove uhodane i sigurne rutine. Kad porastu, često i deci prenatrpamo raspored raznoraznim aktivnostima, druženjima, događajima koje ”ne smeju” da propuste… Ponekad nije loše stati i izbaciti iz rasporeda one manje bine stvari i jednostavno doći do vazduha u svom domu. Ako potpuno menjate rutinu svojih mališana, pokušajte to da učinite postepeno.
4. Loš stav
I to loš stav roditelja, ne deteta, jer detetov stav uveliko zavisi od stava roditelja. Nemojte potcijenjivati svoj uticaj na decu. Ako želite srećno dete, budite roditelj koji širi sreću i pozitivu.
5. Nedostatak kontakta očima
Običan kontakt očima i vreme koje im posvetimo jedan na jedan mogu učiniti čuda i smiriti napetost u raznim situacijama kad su deca (a i mi) na ivici ”pucanja”. Osim toga, važno je i vreme koje u potpunosti posvetimo deci, a ne da krajičkom oka virimo u mobilni ili da jednom rukom kuvamo ručak. Mali ljudi zaslužuju našu potpunu posvećenost barem ono malo vremena koliko možemo odvojiti od posla i drugih obaveza.
6. ”Nagrađujemo” plakanje
Niko ne voli da sluša plakanje i histeriju, možda biste se čak složili i da je to najgori mogući zvuk u svemiru. Lakše je dati im što žele, nego slušati te strašne zvukove. Ali šta ako tako učimo decu da je histerisanje način na koji mogu da dobiju sve što požele? Deca brzo uče i brzo će shvatiti da je dovoljno vrištati i ispuniće im se svaka želja. Drugi put jednostavno izdržite.
Ova pravila je lakše pobrojati, nego sprovesti u delo, ali i svaki korak napred je bitan.
Izvor: www.mojpedijatar.co.rs
Komentari (0)