Kako materica raste, tako je veći pritisak na krvne sudove u karlici, što povećava pritisak na krvne sudove u nogama, ali se istovremeno smanjuje protok krvi između nogu i karlice.
Srce pumpa krv preko arterija da bi isporučilo kiseonik i hranljive materije. Krv se vraća u srce kroz vene, kako bi se više krvi upumpalo u pluća da bi se „prikupilo” više kiseonika. Krv u venama na nogama ide protiv gravitacije da bi se vratila u srce.
Krvni pritisak u venama je nizak, tako da u zidovima vena postoje ventili koji sprečavaju da krv teče unazad. Kada se mišići nogu grče, oni zapravo pomažu venama da krv dovedu do srca.
Foto: Video Screenshot
Neki ljudi imaju rastegljivije zidove vena, što usled jačeg pritiska dovodi do njihovog proširenja. Krv u ovim venama se teško vraća u srce, a pritisak odozgo usled sile gravitacije na stub krvi „primorava” tanke zidove vena da se prošire prema spolja, čineći ih tako većim, proširenim. Proširena vena sadrži više krvi, a to takođe vrši pritisak na pomenute ventile u venama koji sprečavaju da se krv vraća. Takav pritisak u proširenim venama utiče i na otežan rad ventila.
Hormonske promene tokom trudnoće takođe mogu uticati na elastičnost zidova vena. Kada se proširene vene pojave u trudnoći, često se i vrate „u normalu” nekoliko meseci nakon porođaja, kada se i hormonska regulacija vrati u normalu.
Opširnije o ovoj temi pročitajte u našem izdvojenom tekstu:
Komentari (0)