Koža mališana najtanja je, ali i najjača barijera za mnogobrojne alergene, bakterije i viruse iz spoljne sredine. Zbog toga je ona, možda, i najslabija tačka u prvim godinama života. Sve dok imunitet ne ojača, i koža je podložna raznim uticajima, posebno kod dece koja imaju genetsku predispoziciju za određene kožne bolesti.
– Pojava ovog oboljenja je rezultat kombinacije nasleđa i faktora okoline. Deca nasleđuju predispoziciju za nastanak oboljenja. U pitanju je poligensko nasleđivanje, što znači da mutacije više gena koje deca nasleđuju i od oca i od majke utiču na nastanak sklonosti. Ukoliko oba roditelja imaju AD, verovatnoća da će dete imati oboljenje je oko 80 odsto. Deca čiji roditelji, braća i sestre pate od atopijskih bolesti, imaju posebno visok rizik za razvoj ekcema.
– Koža je izuzetno suva, svrab je veoma izražen. Ova deca su nervozna, imaju stalni osećaj hladnoće, a kvalitet života je veoma loš. Intenzitet promena varira od blagih oblika, obično na pregibnim površinama, do težih generalizovanih formi sa zahvatanjem veće površine kože. Do šestog meseca promene se nalaze uglavnom na obrazima, čelu, bradi, a pošteđena je regija oko usta. Promene mogu da zahvate i poglavinu, spoljašnju stranu ruku i nogu, ali se mogu proširiti na čitavu kožu. Javljaju se intenzivan svrab, crvenilo, vlaženje i kruste. Od osmog do desetog meseca često se javljaju promene na spoljašnjim stranama ekstremiteta (laktovi, kolena), jer deca počinju da puze. Promene se javljaju zbog dejstva iritanasa i alergena sa podova. U ovom uzrastu se mogu pojaviti i promene oko usta, što je u vezi sa rastom zuba i lučenjem pljuvačke, stavljanjem prstića u usta, kao i zbog dejstva hrane koja se uvodi u ishranu. Deo kože zaštićen pelenama je često pošteđen zbog povećanog hidriranja, zaštite od spoljnih okidača i zbog nemogućnosti češanja.
– Samo se menjaju lokacije promena. Od druge godine ređe se javljaju promene sa vlaženjem, a češće dolazi do pojave hroničnog ekcema, sa crvenilom, suvom kožom na vratu, pregibima laktova i zatkolenim jamama, u predelu ručja i skočnih zglobova, na šakama i stopalima. Na licu su česte promene oko očiju i usta („lipliker” dermatitis), zbog lizanja i grickanja usana.
– Obično do polaska u školu ili do puberteta, što se dešava u gotovo polovini slučajeva. Postoje faktori koji otežavaju postizanje remisije: porodična atopijska anamneza, početak u ranom detinjstvu, generalizovane promene ili ako postoje i astma ili rinitis.
– Lečenje zahteva, pre svega, informisanost i obuku roditelja, izbegavanje provocirajućih faktora (vunena odeća, jaki sapuni i drugi iritanasi i alergeni, visoka temperatura), redovno, svakodenevno, hidriranje kože upotrebom specijalnih uljnih kupki i neutralnih emolijentnih preparata, primenu antiinflamatornih lekova i sistemskih antihistaminika da bi se smanjio intenzitet svraba.
– Hipoalergenska dijeta, odnosno ishrana bez belanceta, mleka, kikirikija, soje, oraha, ribe, školjki, pšenice, preporučuje se naročito u prvim mesecima života ovih pacijenata. Ali, i majkama sa atopijom za vreme trudnoće i dojenja, jer se tako najverovatnije smanjuje javljanje ekcema kod njihove dece.
– Roditelji ne bi trebalo da zanemare pojavu čak i blagog crvenila i suvoću kože, kao ni osećaj svraba i peckanja. Najbolje bi bilo da se redovna nega i hidriranje kože sprovode već kod blage suvoće kože, a da se i kod najblažeg ekcema roditelji jave dermatologu kako bi se postavila prava dijagnoza i dobili saveti za pravilnu negu. Blagovremeno lečenje i redovna primena neutralnih emolijentnih kremova i uljnih kupki, može da predupredi ozbiljnije manifestacije i manje tegoba za pacijenta.
– Uglavnom su to oboljenja infektivne prirode, kao što je impetigo (bakterijska stafilokokna i streptokokna infekcija kože), zatim gljivične infekcije, kao što je gljivično oboljenje poglavine i glatke virusne bradavice (molluscum contagiosum). Takođe, naročito kod odojčadi i male dece, često se javlja pelenski dermatitis najčešće zbog iritantnog dejstva urina i stolice i okluzije koju prave pelene za jednokratnu upotrebu.
– Češanje može da dovede do unošenja mikroorganizama preko mesta gde je koža oštećena i do razvoja sekundarne infekcije, koja je najčešće izazvana stafilokoknim bakterijama ili herpes virusom. Da bi se predupredila ova virusna erupcija, roditelji treba da vode računa da dete sa ekcemom ne bude u kontaktu sa osobom koja ima herpes simpleks infekciju, a to je najčešće groznica na usni.
Komentari (0)