Zašto se istopimo od pogleda na bebe

“Često želimo da im se nasmejemo, da ih držimo, poljubimo, pomazimo”, kaže psihoterapeut Dženi Menpa.

Ali, zašto ljudi imaju takvu reakciju na bebe, čak i kada ih “ne poznaju”? Pročitajte šta se sve desi u telu kada vidite bebu.

“Neki naučnici veruju da ‘kod’ za majčinsko ponašanje postoji u mozgu svake žene i pre nego što rodi dete. To vam je kao da u kući imate zaključanu prostoriju koja čeka da je otključate”, kaže dr Menpa.

Zato kod nekih ljudi gledanje u bebu može da probudi želju da i oni imaju dete.

“To je otprilike kao da instinkti leže prikriveni i čekaju da vidite bebu jer mozak možda misli da je to znak da sledi promena”.

Čak i ako ne želite svoju decu, psihoterapeut kaže da ova teorija i dalje objašnjava zašto ponekad imate potrebu da izrazite materinsku brigu.

Briga o bebi malo duži vremenski period ili rađanje sopstvenog deteta podstiče stvaranje prirodnih neuronskih veza prema “zaključanoj sobi” majčinskih instinkta, objašnjava Menpa. To može da objasni zašto je većina ljudi tako uzbuđena i radosna u blizini bebe.

Na primer, možda ćete se nasmejati kada vidite bebu, imaćete želju da je držite, ili ćete pomisliti da biste i vi želeli dete.

Ako imate svoju bebu ili pomažete prijateljici, sestri, oko njene bebe, možda ćete primetiti da ste smireniji kada je držite u naručju. Bebe zaista mogu da snize nivo stresa!

“Držanje bebe i kontakt kože o kožu pomažu i bebama da se umire, da prestanu da plaču, da bolje spavaju, što podstiče razvoj mozga. Zauzvrat, i kod odraslih se snižava nivo stresa dok ih drže, da bi bili osetljiviji na bebine potrebe i signale”, objašnjava psihoterapeut.

Kada držite bebu, u telu se oslobađa hormon oksitocin koji pomaže da se između bebe i odrasle osobe stvori bliskost, ljubav, privrženost, kaže dr Menpa.

Ovaj hormon pomaže majkama da se zbliže sa svojom bebom, ali i uopšte odraslima da budu malo bliskiji i nežniji prema tuđoj bebi.

“Sve bebe imaju iste određene karakteristike kada se rode, poput krupnih očiju, okruglih lica, velikog čela, malih nosića, male brade, jer su to stvari koje izazivaju biološku reakciju u odraslim ljudima”, tvrdi dr Menpa.

Drugim rečima, bebe izgledaju baš tako kako izgledaju, neodoljivo, da bi u odraslima probudile potrebu da brinu o njima.

“Ova osećanja važe i za životinje, pa zato sličnu reakciju imate i kada vidite štene psa ili mačke – želite da ih zaštitite i brinete o njima. Čak i ako u ovom trenutku ne želite bebu, ova osećanja su prirodna i biološki izazvana”.

Kada vidite bebu, u mozgu se oslobađa dopamin, što je još jedan “krivac” zašto želite da uzmete bebu i držite je.

“Deo razloga zašto to može da se desi i sa bebom koja nije vaša je taj što su ljudi društvena bića, pa su ljudi kroz istoriju brinuli i o tuđoj deci u zajednici”, kaže Menpa, dodajući da je “takvo ponašanje verovatno preživelo”.

“Istraživanja pokazuju da deca koja nemaju dovoljno fizičke i emocionalne pažnje češće imaju probleme u ponašanju, emocionalne i socijalne probleme što su stariji”, kaže psihoterapeut, dodajući da je to verovatno još jedan razlog zašto imamo potrebu da ih držimo i štitimo.

“Evolucija nam je dozvolila da naučimo ponašanja koja su neophodna da bismo brinuli o bebi, kako bi izrasla u funkcionalnog odraslog čoveka. Zato ne brinite ako nemate prirodni instinkt prema baš svakoj bebi koju vidite”.