Zašto parovi tepaju jedno drugom kao da su bebe

Zamislite da šetate parkom i čujete sredovečni par kako jedno drugom tepaju i oslovljavaju se sa „šećerko” i „lutkice”. Na prvi pogled vam to može delovati degutantno i nenormalno, ali, kako pokazuju istraživanja, dve trećine parova to čini.

Profesor komunikologije na Univerzitetu u Oklahomi Rameš Kaipa navodi da je u svom istraživanju naišao na podatke da čak dve trećine parova komunicira međusobno kao da se obraćaju bebama. Možda zvuči čudno, ali profesor Kaipa tvrdi da to nije poremećaj.

Pre svega, pod ovim „bebećim tepanjem” se ne misli da odrasli govore kao bebe, već se misli na intonaciju, tempo i način govora koji roditelji obično koriste kada razgovaraju sa svojim mališanima.

Kako navodi dr Patricija Kul, stručnjak za govor i sluh, ovaj poseban način govora olakšava interakciju sa bebama i pomaže im da nauče kako da komuniciraju. Govornici svih kultura i svih jezika menjaju boju glasa i intonaciju kada se obraćaju bebama i maloj deci.

Istraživanja su pokazala da ovaj stil govora zapravo pokreće oslobađanje neurotransmitera koji motivišu bebe da uče.

Međutim, kada je u pitanju romantika, ovakav stil govora nema veze sa učenjem, već sa izražavanjem naklonosti.

Prema teoriji razmene osećanja, koju je postavio komunikolog Kori Flojd, specifično vokalno ponašanje signalizira naklonost. To uključuje upotrebu visokih tonova, naglašenu intonaciju i mek glas – osobine koje se slučajno poklapaju s načinom na koji većina ljudi razgovara sa bebama.

Ali, postoji i druga strana fenomena. Formiranje posebnog jezičkog pejzaža, koji je ograđen od ostatka sveta, predstavlja parovima prostor za izražavanje koji je oslobođen složenosti i običaja rutinskih razgovora odraslih.

Upotreba „idiosinkratične” ili personalizovane komunikacije je važan aspekt bliskih prijateljstava i romantičnih odnosa. Prolaznik koji sluša može biti zbunjen, ali za par, to je znak njihove bliskosti – granica koja ih izdvaja od svih ostalih.

Pokazalo se da to kada partneri tepaju jedno drugom i oslovljavaju se neobičnim imenima namenjenim za kućne ljubimce, kao što su „mrvice”, „slatkišu” i slično, govori o većem kvalitetu veze.

Dakle, ma koliko ovakva komunikacija među odraslim ljudima zvuči neobično, ona je obeležje čovečanstva.