Sa početkom proleća većina stanovništa oseća tegobe uzrokovane vremenskim prilikama. Biometeorološke prilike pogađaju sve starosne grupe, a posebno su izloženi hronični bolesnici. Od meteoropatskih reakcija uglavnom se javlja glavobolja, vrtoglavica, mučnina, padanje u nesvest, pospanost, hronični umor, bol u mišićima, srčane smetnje.
Postoji više razloga zašto neke osobe mogu da osete tegobe povezane sa promenom vremena. Jedno od objašnjenja su promene temperature kao i često variranje vazdušnog pritiska u toku dana. Naime, promena temperature i razlike u pritisku, usko su povezane sa nivoom hormona u organizmu.
Hormoni koji najviše utiču u prolećnom periodu su serotonin i melatonin. Serotonin je, inače poznat kao hormon sreće, dok je melatonin poznat kao horman spavanja. Melatonin se luči isključivo u mraku.
.jpg)
Foto: Fotolia
U zimskim mesecima kada je hladnije, vazdušni pritisak je veći, dani su kraći a noći duži (smanjena je količina svetlosti) što dovodi do porasta melatonina.
Sa dolaskom proleća količina svetlosti se povećava, organizam luči više ostalih hormona da bi se uspostavila ravnoteža, što rezultira umorom.
Drugo objašnjenje, povezano je sa temperaturom. Poznato je da se na toploti tela šire, a na hladnoći skupljaju. Za vreme proleća, kada je toplije šire se krvni sudovi, puls povećava, a krvni pritisak snižava što rezultira glavoboljom.
Pored ovoga, u zimskim mesecima
smanjen je unos vitamina, što dovodi do pada imuniteta. Da bi se ublažili simpotmi prolećnog umora, savetuje se boravak u prirodi, na suncu, što će povećati prozvodnju vitamina D i tako ojačati imunitet.
Foto: Fotolia
Međutim, u prolećnim mesecima sa cvetanjem prirode, povećava se i količina sićušnih čestica koju biljke ispuštaju u vazduh, odnosno polen. Kod osoba koji su alergični na polen, javljaju se burne reakcije kao što su kijanje, kašalj, curenje iz nosa, suzenje i svrab očiju…
Komentari (0)