Uprkos činjenici da je imunizacija tj. vakcinacija dece obavezna po zakonu, svake godine oko dve hiljade predškolske dece u Srbiji ne primi vakcine protiv 10 zaraznih bolesti. Jedan broj dece potiče iz najsiromašnijih slojeva društva, koja nisu ni evidentirana niti ih roditelji vode kod lekara, a jedan broj roditelja donosi takvu odluku i kod pedijatra potpisuje izjavu da ne želi da njegovo dete bude vakcinisano.
Vakcinacija ipak neophodna
Tridesetogodišnja Beograđanka, koja u porodici ima i lekare i farmaceute, odluku da ne vakciniše dvoje dece zasniva na sve većem broju informacija o mogućim štetnim posledicama vakcina.
– Potpisala sam kod pedijatra izjavu da odbijam vakcinaciju deteta. Zvali su me posle toga u nekoliko navrata iz raznih službi da provere moju odluku i da me upozore da je nevakcinisanje deteta prekršaj. Uverena sam da vakcinama deci slabimo imunitet. Kada budu veći, možda ću ih vakcinisati, nikako sada dok su mali. Verujem u daleko prirodnije i manje invanzivne metode lečenja. Smatram da je veća šteta od mogućih posledica vakcine nego što je šansa da se zaraze nekom od tih bolesti – navodi majka dvoje dece.
Naš zakon propisuje da, u slučaju da roditelj ne dovede dete kod pedijatra u vreme kada je propisana vakcinacija, Dom zdravlja nekoliko puta upozori roditelje na tu obavezu, pa tek posle neuspelih pokušaja šalje informaciju sanitarnoj inspekciji da dete nije vakcinisano. Sanitarna inspekcija nakon ponovljene provere slučaj šalje kod sudije za prekršaje i ovakvih primera godišnje ima nekoliko stotina. Procenat dece u Srbiji koja svake godine budu vakcinisana veći je od 95 odsto, a prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji 80 odsto vakcinisanog stanovništva čini takozvani kolektivni bedem tj. štiti od epidemija i onaj manji broj nevakcinisanih.
– Sudar antivakcinalnog lobija sa klasičnom medicinom u svetu sve više jača i taj trend dolazi i kod nas. Među onima koji nevakcinišu decu ima i zdravstvenih radnika. Moram da kažem, međutim, da je strah roditelja neopravdan i da odluka da ne vakcinišu dete nema razumnu i racionalnu podlogu. Postoje slučajevi u kojima na predlog pedijatra komisija odluči da neko dete neće primiti vakcinu. Takva odluka se donosi kada je ozbiljno narušen imunitet deteta – navodi za ”Blic” prof. dr Branislav Tiodorović, epidemiolog i šef Katedre za zarazne bolesti Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Sumnju da su vakcine štetne, a najviše među njima MMR vakcina, podgrejao je pre petnaestak godina engleski naučnik koji je izneo tvrdnju da ova vakcina dovodi do bolesti autizma kod dece. Ustanovljeno je naknadno da je ovakav zaključak bio zasnovan na netačnim informacijama, pa je teorija odbačena, ali sumnja je ostala. Prof. Tiodorović navodi da se prednosti vakcina vide na primeru tetanusa i tuberkuloze.
– Ratovi su iza nas, nemaština, nehigijenski uslovi života, a niko nije oboleo od tetanusa. To možemo da zahvalimo vakcini koja se na ovim prostorima primenjuje decenijama unazad. Po pitanju tuberkuloze smo takođe u samom vrhu i to možemo da zahvalimo vakcini koju nismo izuzeli iz obavezne vakcinacije iako su to neke druge zemlje uradile – navodi naš sagovornik.
Uvode se nove vakcine
Prema važećem pravilniku o imunizaciji, deca u Srbiji primaju vakcine protiv 10 zaraznih bolesti i to tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, malih boginja, rubeola, zauški, hepatitisa B i oboljenja izazvanih hemofilusom influence tipa B. Prof. dr Tiodorović napominje da bi ove godine pravilnik mogao da promenjen utoliko što bi umesto pojedinačnih vakcina deca dobijala takozvane kombinovane vakcine, gde se dobija imunitet za pet bolesti. – Postoji ideja da na spisak obaveznih vakcina za predškolsku decu uvrstimo i pneumokoknu vakcinu, protiv meningitisa, kao i da devojkama i ženama omogućimo da se vakcinišu protiv karcinoma grlića materice – najavljuje prof. Tiodorović.
Komentari (0)