Šta se događa nakon odjavne špice romantičnog holivudskog filma? Zašto neki parovi izgore nakon prvobitne prolazne strasti, a drugi ostaju zajedno ‘dok ih smrt ne rastavi’?
Ni dan danas niko (osim možda pesnika) zapravo ne zna koja je tajna dugovečne ljubavi i uspešne veze. A nije da naučnici nisu pokušavali to nekako objektivno izmeriti i složiti u formule. Dokaz tome su mnogobrojne teorije koje su psiholozi, sociolozi, antropolozi, pa i biolozi pokušavali dokazati – o tome što je potrebno za ‘živeli su srećno do kraja života…’ Neke su bile toliko smešne da su davno zaboravljene, a neke još i danas možemo naći u opticaju po udžbenicima. Donosimo samo neke od ovih poslednjih.
Prema tzv. teoriji socijalne razmene, osećaji koje ljudi imaju u odnosima zavise od toga kako percipiraju svoje dobitke i gubitke u njima. Uz to, na stabilnost veze utiču i njihova očekivanja, ali i procena koliko bi bili srećni u drugim vezama.
Suprotna tome je tzv. teorija jednakosti, koja kaže da ljudi nisu usmereni isključivo na postizanje najviše dobitaka uz najmanje gubitaka, nego brinu i o jednakosti u svojim odnosima, tj. ljudi su najsretniji u odnosima u kojima su dobici i gubici koje osoba doživljava te njeni doprinosi vezi otprilike jednaki dobicima, gubicima i doprinosima druge osobe.
Prema evolucijskoj teoriji, muškarce i žene privlače različita obeležja suprotnog pola, pri čemu su te preferencije evoluirale kao odgovor na različite pritiske okoline kojima su bili izloženi naši preci. Dok muškarce primarno privlači ženin izgled (jer dobar fizički izgled signalizuje zdravlje i plodnost), ženama su najvažniji muškarčevi resursi, jer upravo te osobine partnera garantuju uspešno donošenje na svet zdravih potomaka i brigu o njima. Stoga su najsrećniji oni parovi u kojima su oba člana podjednako kvalitetna u evolucijskom smislu.
Teorija o stilovima privrženosti kaže da priroda emocionalne povezanosti između deteta i roditelja u ranoj dobi određuje prirodu detetovih partnerskih odnosa u njegovoj zreloj dobi. Tako se razlikuju tri tipa odnosa privrženosti odojčadi s majkom: sigurni, izbegavajući te anksiozno/ambivalentni. Postoje dokazi da ljudi koji su kao odojčad bili sigurno privrženi imaju najintimnije i najviše zadovoljavajuće romantične veze u odrasloj dobi.
Među popularnijima je i tzv. trodelna teorija, prema kojoj se ljubav sastoji od tri temeljne sastavnice: bliskosti, strasti i predanosti. Bliskost se odnosi na osećaj intimnosti i povezanosti s partnerom. Strast, ‘vruća komponenta’, odnosi se na uzbuđenje koje osoba doživljava zbog svog partnera, uključujući seksualnu privlačnost. A predanost se sastoji od odluke da će se ljubav očuvati.
Koja god vam se od ovih teorija činila najsimpatičnijom, nijedna ne daje potpun odgovor na to pesničko pitanje što nas drži večno zajedno… istraga je još uvek u toku.
Komentari (0)