Bez brige, to nije razlog da se posebno uzbuđujete. Laži su deo dečjeg razvoja i zbog toga roditelji ne treba da budu previše strogi, već treba da otkriju uzrok takve laži.
Svesno i nesvesno laganje
Stručnjaci objašnjavaju kako do četvrte godine deca nisu u ptopunosti sposobna da razlikuju laž od istine. Smatra se da deca tek od šeste godine počinju da lažu svesno. Njima je onda zanimljivo da posmatraju utisak i reakcije koje laži izazivaju. Tako da će vam rado reći kako su oprali zube, a da to nisu uradili. Činjenica ostaje da iza svake laži stoji neki razlog.
Zato ne treba isti tren decu kažnjavati zbog laži, nego treba dobro razmisliti koji je razlog dečje laži. Na primer, ako dete skriva loše ocene iz škole ili kvar na biciklu, verojatno se boji kazne koju će dobiti. U tom trenutku je laž zapravo jedna vrsta zaštite. Verojatno su roditelji jednom kaznili dijete zbog sličnih radnji.
Deci je, pre svega, potrebno objasniti posledice njihove laži. Ako laže da je opralo zube, objasnite mu da će zbog toga imati pokvarene zube, te da će morati kod zubara. Ako se dete i dalje ne pridržava pravila, roditelji bi trebalo neko vreme da nadziru šta dete radi ili, još bolje, s njim zajedno prati zube.
Ne budite loš uzor
Neistinu najčešće govore deca kojoj roditelji postavljaju prevelike zahteve. Približno sa osam ili devet godina deca počinju da shvataju da laganje nije lepo, ne zato što se neistina ne dopada odraslima, nego zato što na lažova ljudi ne mogu da se oslone, što mu ne veruju, s njim neće da se druže… Laž postaje moralna kategorija. U tom uzrastu oni već mogu da se stave na mesto drugog čoveka i, pošto ni sami ne žele da imaju posla s varalicama, shvataju da s njima niko neće hteti da se druži ako budu lagali.
Uprkos tome, postoje situacije koje ih prisiljavaju na prevaru. Oni žude za prihvatanjem kod vršnjaka i, kao i ranije, plaše se kazne roditelja.
Oko desete godine pojavljuje nov uzrok laganja – imitiranje roditelja. Ako mama telefonom nekome kaže da tata nije kod kuće, iako jeste, dete kopira takav model ponašanja.
Da bi se vaše dete osećalo samouvereno u društvu vršnjaka, potrebno mu je da bude uspešno. Treba u nečemu da bude bolje od drugova. Razmislite šta vašem hvalisavcu ide najbolje, pa ga upišete u muzičku školu, sport, kurs kompjutera ili ples. Ne preuzimajte na sebe ulogu kontrolora i ocenjivača školskog uspeha.
Istraživanje
Što je lažljivac mlađi, to je inteligentniji, tvrde naučnici sa Univerziteta u Torontu. Dakle, ukoliko dete izgovori prvu laž, svesno ili namerno, već u drugoj godini to znači da se njegova pamet razvija munjevitom brzinom.
Čini se da je slaba uteha za mame i tate. Ko voli da mu dete laže? Ne, tvrde psiholozi i neurolozi iz Toronta – laži su pokazatelj da deca spoznaju svet oko sebe brže od ostalih vršnjaka.
Najpametniji počinju da izgovaraju laži već u drugoj godini. I najsporiji počinju da izbegavaju istinu u četvrtoj godini, piše “Politikin Zabavnik”.
U dvanaestoj godini procenat izgoverenih laži ubedljivo je najveći. Ko preživi to doba i prestane da laže, znači da je odrastao kao istinoljubiv čovek, a ne kao patološki lažljivac. Pomenuto istraživanje pokazalo je da čak devedeset odsto dece laže. Povremeno, razume se.
Pročitajte još:
Kako izaći na kraj sa dečjim lažima? >>
Zašto roditelji lažu decu? >>
Komentari (0)