Iskustva trudnica u Srbiji sa isplatom nadoknade za bolovanje su različita, od toga da ih dobijaju u isto vreme kad im je stizala plata do toga da kasne po tri i više meseci.
Foto: Freepik
Urednica roditeljskog portala Bebac Jasmina Mihnjak kaže za Nova.rs da se ova situacija već dugo ne menja jer poslodavci sve svaljuju na Republički fond za zdravstveno osiguranje, fond na poslodavce, a zapravo je problem u organizaciji.
”Naknada za trudničko bolovanje mi kasni dva meseca, a na moje pitanje zbog čega poslodavac svaki put odgovara da je do države”, kaže za Nova.rs trudnica kojoj, kako kaže, ovo predstavlja ogroman problem.
Iz Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), koji je zadužen za isplatu ovih primanja, navode da poštuju propisane rokove.
”RFZO redovno isplaćuje sredstva za naknadu zarade koja se obezbeđuje na teret sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i za trudnice i za ostala osigurana lica koja su na bolovanju zbog bolesti ili povrede duže od 30 dana”, navode iz RFZO za naš portal.
Podsećaju da se sredstva za naknadu zarade isplaćuju u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva poslodavca sa potrebnim dokazima (obračun, doznaka, i sl.) i to na poseban račun poslodavca, koji potom sredstva prenosi na račun trudnice.
Foto: Freepik
Jasmina Mihnjak objašnjava za Nova.rs da postoje trudnice koje nadoknadu za bolovanje dobijaju na vreme, ali da su uglavnom u pitanju žene kojima poslodavci isplaćuje primanja kad i ostalim zaposlenima, a nakon toga traže refundaciju od države.
Ovu mogućnost, kako kaže, nemaju svi poslodavci, pa mnogi prvo čekaju da dobiju novac od RFZO.
”Do kašnjenja često dolazi i u državnim institucijama, pre svega zbog komplikovane administracije, na primer, u slučaju u kom postoji jedan računovođa za više škola”, kaže ona i objašnjava zašto se to dešava:
”Poslodavac prvo mora da obračuna plate, i da to zajedno sa doznakama i drugim papirama podnese u RFZO. Pritom, on nema rok do kad to treba da uradi, a RFZO ima rok od mesec dana od trenutka kad on podnese zahteva da isplati novac”.
Cela procedura, kako kaže, najčešće dovodi do kašnjenja isplate porodiljskog od oko dva meseca.
”Ukoliko poslodavac, na primer, isplaćuje platu iz dva dela, a drugi je 25. u mesecu, on tek nakon toga u RFZO podnosi zahtev. Zatim se čeka još mesec dana na nadoknadu, što je već u startu skoro dva meseca kašnjenja”, kaže ona i daje primer:
”Žena koja je recimo 5. januara trebalo da dobije platu za decembar, ona tad neće dobiti ništa, 25. januara takođe neće dobiti ništa, znači najranije može da dobije novac nakon 25. februara.”
Dešava se, kako kaže, da su sami poslodavci neažurni, pa zahteve šalju sa zakašnjenjem, i po više od mesec dana, jer im zakon to dozvoljava. Posledica toga je da pojedine trudnice po tri i više meseci ostaju bez primanja.
Mihnjak smatra da je rešenje vrlo jednostavno, a krije se u izmeni pravilnika ili zakona.
”Poslodavcima bi trebalo da se postavi rok od pet dana u kome moraju da pošalju svu neophodnu dokumentaciju, dok bi rok u kom je RFZO u obavezi da ispati novac trebalo da se skrati”, zaključuje ona.
Komentari (0)