Samo trudnice u Beogradu i Novom Sadu imaju trudničko bolovanje plaćeno u visni pune plate, pelene su verovatno najskuplje u Evropi, a donedavno su žene preduzetnice na porodiljskom odsustvu duplo oporezivane za obavezno socijalno osiguranje.
Sava Stefanović, glavni i odgovorni urednik portala „Bebac”, ne krije nezadovoljstvo zbog činjenice da ni pet godina posle inicijative ovog portala Ministarstvo finansija nije ukinulo porez na bebi opremu i odeću i obuću za najmlađe stanovnike naše zemlje, što za posledicu ima činjenicu da u momentu dolaska bebe na svet samo za najosnovniju bebi opremu treba stvoriti oko 600 evra.
 Od prosečne plate majka u Srbiji može da kupi 2.000 komada pelena, dok majka u Austriji može da kupi čak 13.000 komada pelena…  |
– Ljubav prema deci nema cenu, ali deca ne rastu samo od ljubavi. Zbog čega je u većini zemalja u Evropi smanjen porez na bebi opremu, a srpski političari se već pet godina oglušuju o naš zahtev? Primera radi, od svoje prosečne plate majka u Srbiji može da kupi 2.000 komada pelena, dok majka u Austriji može da kupi čak 13.000 komada pelena. Zbog čega je „pampers” jeftiniji u Velikoj Britaniji nego u Srbiji?Verovatno zahvaljujući činjenici da je u Ujedinjenom kraljevstvu i Irskoj ukinut porez na dečju odeću i obuću, u zemljama Beneluksa on iznosi svega tri odsto, a u Poljskoj je smanjen sa 22 na sedam procenata. U Nemačkoj se trenutno finalizira inicijativa da se PDV na bebi opremu sa 19 smanji na devet procenata – objašnjava Stefanović.
Drugim rečima, većina razvijenih zemalja Evrope je ili smanjila ili kompletno ukinula porez za dečju odeću i obuću, samo Srbija to nije u stanju da uradi.
– Zbog toga se za prosečnu srpsku platu može kupiti samo šest zimskih jakni za bebu, dok se od slovenačke prosečne zarade može kupiti čak 30 jakni, a u Austriji čak 40. Od prosečne srpske plate može kupiti deset najjeftinijih auto-sedišta za bebe, dok se za slovenačku zaradu „kupuje” 35, a za austrijsku čak 60 bebi-sedišta – navodi Sava Stefanović.
Inicijativa ovog portala koja je počela 2007. godine završila se obećanjem Ministarstva finansija da se ne može smanjiti PDV za dečju obuću i odeću, ali da će se njihova cena „nekako” rešiti. Prošlo je pet godina, a ništa se nije desilo ni rešilo, konstatuje naš sagovornik i dodaje da državi nije bio problem da porez na kompjutere smanji na osam odsto, ali jeste problem da se PDV umanji za dečju opremu.
– Rezultati popisa već govore da svake godine u Srbiji nestane jedan grad od 30.000 stanovnika. Država se deklarativno zalaže za podizanje nataliteta, ali u stvarnosti ne ulaže povećan napor da se rađa više beba u našoj zemlji. Ilustrativan dokaz teze da država kao „treći roditelj” ima maćehinski odnos prema trudnicama jeste i činjenica da one dobijaju samo 65 odsto od plate dok su na trudničkom bolovanju. Izuzetak od ovog pravila su trudnice u Beogradu i Novom sadu, čije lokalne samouprave iz sopstvenih budžeta nadoknađuju 35 odsto do njihove pune zarade, pa žene u blagoslovenom stanju nemaju ovu vrstu finansijske glavobolje, odnosno dobijaju punu platu. Ako novac za trudničko bolovanje ne može da se izdvaja iz republičkog budžeta, neka se lokalnim samoupravama da uputstvo koliko sredstava imaju na raspolaganju za ovu vrstu finansijske pomoći roditeljima – predlaže Sava Stefanović.
On podseća da trudnice u većini Evropskih zemalja dobijaju punu platu za vreme trudničkog bolovanja, a korak dalje ka finansijskom osnaživanju budućih mama u našem najbližem komšiluku učinila je Bugarska koja trudnicama daje 130 odsto plate dok su na bolovanju. Danska, Švedska, Finska i Norveška uvele su i obavezno plaćeno odsustvo za sve novopečene očeve.
– Problem nataliteta ne može da se rešava stihijski, već sistemski. Da li se kažnjavaju poslodavci koji pronalaze rupe u zakonu pa daju otkaz trudnicama ili porodiljama i koji prilikom zapošljavanja mladim ženama postavljaju pitanja da li planiraju porodicu? Da li se kažnjavaju lekari koji naplaćuju porođaj? Sve su to stvari koje su deo naše svakodnevice, a pred kojima mi žmurimo. Da bi država zaista počela da rešava „belu kugu”, mora ozbiljno početi da se bavi ovim problemima, zaključuje Sava Stefanović.
Pročitajte još:
Šta sve treba uraditi u godini beba? >>
Ko i kako pomaže porodicu u Srbiji? >>
Komentari (0)