Na rukama čoveka živi oko 3.000 bakterija i zato je neophodno da održavanje higijene počinje upravo od ruku. Lekari ukazuju na to da pri rukovanju ili dodiru različitih predmeta, kao što su rukohvati u autobusima i tramvajima, kvake u javnim ustanovama, kompjuterski miš, kolica u supermarketima, ili u kontaktu sa životinjama, preko ruku u naš organizam unosimo oko 150 vrsta različitih opasnih mikroorganizama. Oni se mogu preneti i na namirnice, što je još jedan od puteva kojim ovi izazivači bolesti stižu u telo.
Ove godine se drugi put zaredom obeležava Svetski dan čistih ruku, 15. oktobar. Ovaj dan je važan kako bi se razvijala kultura pranja ruku sapunom, kako kod odraslih, tako i kod dece.
Infekcije
– Najčešće bolesti koje se prenose prljavim rukama su infektivna žutica, crevne bolesti sa temperaturom, povraćanjem i dijarejom, zatim meningitis, dečija paraliza, bolesti disajnih organa poput gripa, gnojne angine, šarlaha i difterije, kao i infekcije oka, uha, usta, kože – kaže za „Blic“ prim. dr Vesna Marić, specijalista opšte i porodične medicine, i ističe da njih izazivaju virusi, bakterije, paraziti, gljivice.
Parazitarne bolesti koje izazivaju amebe i gliste napadaju najčešće organe za varenje, ali se mogu naći i u plućima, jetri, mozgu (na primer ehinokokus: pseća pantljičara). Dr Marić objašnjava da je pranje ruku za sada najefikasnije oružje i najbolja preventiva od zaraza i raznih oboljenja.
Sapun ne uništava mikroorganizme
– Iako sapun ne uništava mikroorganizme, pravilnim pranjem ruku sapunom i vodom, 30 sekundi, može se sprati i preko 99 odsto mikroorganizama. Higijena ruku je karika u lancu očuvanja zdravlja i sprečavanju širenja bolesti. Pranjem ruku se broj mikroorganizama može smanjiti i do 1.000 puta – savetuje dr Marić.
Pravilno pranje
Ruke treba prati toplom vodom i sapunom, tako što istrljate celu površinu – dlanove, nadlanice, delove između prstiju, prste, ispod noktiju. Ruke osušite papirnim ubrusom ili svojim peškirom, a slavinu zatvorite papirom, ne dodirujući je.
– Ukoliko niste u prilici da koristite sapun i vodu, postoje alternativna rešenja u vidu higijenskih maramica i dezinfekcionih sredstava, koji mogu uništiti mikroorganizme na rukama. Ipak, to su hemijske materije koje mogu dovesti i do oštećenja kože ruku, pa se ne preporučuje njihovo često korišćenje – upozorava dr Marić.
Gljivična oboljenja
Osim održavanje higijene ruku, ne bi trebalo zaboraviti higijenu celog tela. Koža tela nije glatka, već ima pore kroz koje se luči znoj i loj. Ukoliko kožu ne peremo redovno, znoj i loj se razlažu i stvaraju pogodnu sredinu za razvoj mikroorganizama. Tako se razvijaju neprijatni mirisi i dolazi do zapaljenja kože poput čireva ili bubuljica i gljivična oboljenja. Osim mikroorganizama koji izazivaju bolest, postoje i ektoparaziti koji žive na koži i koji se lakše razvijaju na prljavoj koži (šuga, vaške, gljivice).
– Redovno pranje i čišćenje je takođe neophodno da bismo se zaštitili od infektivnih bolesti. Osim lične higijene, veoma je bitna higijena namirnica, odeće, obuće, upotrebnih predmeta i prostorija u kojima boravimo – ističe dr Marić.
Ne volimo kupanje
Istraživanje Instituta za javno zdravlje Batut iz 2006. godine pokazuje da oko 73 odsto stanovnika Srbije redovno pere ruke, dok je alarmantan podatak da se oko 40 odsto stanovništva ne kupa redovno. Prema ovom istraživanju, zube redovno pere (što znači više od jednom dnevno) oko 40 odsto populacije, a higijeni najviše pažnje poklanjaju građani između 20. i 34. godine.
Komentari (0)