Poznata je od davnina i danas se često može naći u baštama mnogih kuća, čijim cvetovima najlepših boja i čitavom paletom mirisa, krepi i dušu i telo.
Od davnina se smatra da je ruža najplemenitije i najlepše cveće. Istorija gajenja ruža potiče unazad 5000 hiljada godina. Mnoge civilizacije, narodi i kraljevstva, imali su poseban odnos prema ovom cvetu. Bez ruže se nije moglo roditi, živeti pa ni umreti. Vođeni su i – ratovi ruža – u Staroj Engleskoj, gde su se zaraćene strane obeležavale cvetovima ruža. Na jednoj strani su bile bele ruže, a na drugoj crvene. U mnogim re-ligijama, mitovima i verovanjima, ruža zauzima značajno mesto. Opevana u mnogim pesmama, opisana u romanima, naslikana na mnogim slikama. Egipatsku ružu, koja je bila poznata po svojim prelepim laticama je između ostalog, koristila Kleopatra da bi zavela Marka Antonija. Ružu su gajili stari Grci, a njeno poreklo su dovodili u vezu sa Bogovima. O mirisu ruže su pevali stari grčki pesnici i nazivali je kraljicom cveća. Prvi javni vrt ruža u Atini osnovao je 306. godine pre nove ere Epikur, jer je želeo da svakog dana ubere ružu. Kod starih Rimljana postojao je kult ruže. Rimska boginja ljubavi Venera je povezivana sa ružom. Ruža je bila simbol ljubavi i lepote. Za stare Rimljane ruža je bila i simbol veselja.
Ruža je simbol ljubavi, lepote i veselja…
U narodnoj medicini, običajima, kulinarstvu, poslastičarstvu ruža je nezaobilazan faktor. Ruža je zaista dragulj među biljem, jer sem lepote, ona nam daje sirovine za pravljenje ukrasnih kutijica i fi-gurica (ružino drvo), sirovine za proizvodnju soka, sla-tkog, želea, ratluka, pekmeza, čajeva, sirovine za pro-izvodnju parfema, mirisnih ulja i vodica. U prirodi raste oko 400 vrsta ruža, a hibridizacijom i selekcijom stvoreno je oko 35 000 sorti. Sa razlogom je RUŽA ponela epitet kraljice cveća.
Sadnja i razmnožavanje
Ružu možete posaditi u jesen i u proleće. Međutim, iskustvo je pokazalo da je jesenja sadnja ruže bolja i uspešnija. Veći je procenat uspešno primljenih-ukore-njenih biljaka ukoliko se taj posao obavi u jesen. Jesenja sadnja ima prednosti nad prolećnom (jedino što je u je-sen teže saditi jer je boravak u bašti manje prijatan). Biljku sadite isključivo kad je zemlja suva i dobro oce-đena. Postoje vrste ruža koje do kasno cvetaju i imaju kasnu vegataciju, zato sadnicu koju želimo saditi treba dobro pripremiti. Kad se biljka posadi u jesen, obično zima nastupi tek kroz mesec ili dva, pa korenu ostaje dovoljno vremena da počne da se ožiljava. Ruže možete saditi do kasno u jesen, tačnije sve dok zemlja ne smrzne. Zemlja se zbog mraza dosta brzo slegne oko korena i obično te ruže procvetaju desetak dana pre ruža zasađenih u proleće. Kada se biljka sa prolećem počne buditi, ona je već dobro ukorenjena, vegetacija joj ne kasni, a i manja je šansa da će ruža posađena u jesen odbaciti novo stanište. Ako imate stari zasad ruža koji želite da obnovite, nikako nemojte saditi nove sadnice na ista mesta. Novu ružu pomerite bar pola metra od mesta na kome je bila prethodna. Bitno je da sadnicu ruže dobro pripremite, kako bi sadnja bila sto posto uspešna. U suštini, najvažnije je da imate dovoljno ljubavi i strpljenja, da ispunite nekoliko osnovnih uslova i gajenje ruža neće biti naporan i ri-zičan posao, već upravo jedan opuštajući hobi koji će ispuniti sva naša čula. Za ružu je važno da ima dosta humusa, kako bi mogla adekvatno da se reguliše drenaža. Lepljiva, teška zemlja i ilovača ne pogoduje ružama. Zato, kad obrađujete i pripremate zemljište za vaš povrtnjak na isti način to uradite i u ružičnjaku i neće biti problema. Najbolje bi bilo da sa proleća nađubrite zemlju, preko-pate je i tako pripremljenu ostavite do jeseni kada bi usledila sadnja. Dodavanje stajskog đubriva, kalcijuma, kojeg ima dosta u živinskom stajnjaku, uticaće na vašu biljku u velikoj meri. Ruža će znati da vam se zahvali na pažnji koju joj pružate. Počastiće vas divnim cvetovima, mirisom i bujnom vegetacijom. Kada planirate vaš ružičnjak gledajte, ukoliko imate mogućnosti, da to bude neko polusenovito mesto, negde gde će biljka moći da ima približno jednak broj sunčanih i senovitih sati. Ruža dobro trpi sunce ukoliko su odrađene adekvatno mere zaštite pa je biljka zdrava i otporna. Kada napravite raspored gde biste želeli da je sadite iskopajte rupu velečine 30x30x30 cm. Valjalo bi da pre sadnje biljka stoji nekoliko sati u kanti sa vodom. Kako bi koren povukao dovoljno vode, koju bi biljka ka-snije koristila pri ukorenjavanju, kada su potrebe za vodom mnogo veće.
Ruža će znati da vam se zahvali za pažnju koju joj pružate
Orezivanje
Orezivanje ruža, pored sadnje, jeste jedan od najvažni-jih poslova i treba dosta prakse i znanja kako bi se fo-rmirala lepa biljka, koja će kasnije obilno cvetati. Me-đutim, nemojte da vas to plaši, ovo jeste ozbiljan posao i za velike znalce, ali nije nešto što se ne može naučiti. Nemojte biljku u septembru mesecu poseći skroz do zemlje i očekivati na proleće savršenu vegetaciju. Tačno je da orezivanje počinje sa jeseni, ali, neke vrste ruža cvetaju do kasno i nemojte žuriti da ih isečete. Sa jeseni skratite grane za jednu trećinu dužine, tako su potkraćene taman dovoljno da mogu prezimiti, da ih sneg i vetar preko zime ne izlome, jer obično ako se iz-lome lako smrznu i propadnu. Kada dođe proleće, onda nastupa pravo orezivanje. U prvoj polovini marta meseca prvo orežite, ukoliko imate smrznutih grana a zatim one zdrave grane koje smo jesenas skratili za trećinu, ponovo skratite za još jednu trećinu. Formirajte im lep oblik i onda pustite prirodu da odradi svoj deo posla. Orezivanje se može vrštiti i leti kako bismo naterali biljku da ima u kasnu jesen takođe lepo cvetanje. To se na-ziva zelena rezidba. Skidaju se dugačke, tanke i nekvali-tetne grane. Skraćuju se grane koje su već cvetale. Tako ih pospešujemo da puštaju nove izdanke i nove pupoljke.
Komentari (0)