Pisanje rukom sve je ređe. Mnogi đaci više ne mogu da pišu duže tekstove bez zamora. Prema mišljenju stručnjaka, pisanje rukom pomaže kao sredstvo učenja i razmišljanja, piše Dojče vele (DW).
Slovo po slovo, Melisa Hofman debelim flomasterom ispisuje reč „razvoj“ na roze papiriću. Lepo čitko, kaligrafskim rukopisom, za plakat na času biologije. „Lepo izgleda i dolazi iz srca. Nekako je ličnije kad se piše rukom“, kaže učenica devetog razreda škole u Kempenu, piše DW.
Pored nje u klupi sedi Džesika. I ona voli da piše rukom i zato svesno odlaže mobilni telefon.
„Volim da isprobavam nove stilove pisanja. Obožavam da pišem prava pisma, o kojima mogu da razmislim“, priča ona. „Jednostavno volim da pišem“, dodaje.
Ali svakodnevica učenika u Kempenu sve je digitalnija: mobilni, tablet, konzola.
Samuel ne voli da piše rukom i smatra da je digitalno pisanje znatno efikasnije. „Bolji sam na računaru, tamo može brže da se piše“, kaže on. „Nije toliko naporno za šake. Za svoj rukopis nikad nisam dobio kompliment“, navodi.
Nema pravog učenja preko tastature
Nekle Bulut predaje na Univerzitetu u Minsteru i doktorirala je na temi razvoja pravopisa kod dece u osnovnoj školi.
„Kada se uporede ta dva procesa, pisanje rukom i pisanje na tastaturi, primećuje se da preko tastature možemo gotovo doslovno da hvatamo beleške“, kaže ona. „To je potpuno drugačija brzina nego kod pisanja rukom“, dodaje.
I sasvim drugačije opterećenje: prema studiji Udruženja za obrazovanje i vaspitanje, u srednjim školama ni polovina učenika ne može da piše duže od pola sata bez grčenja ili zamora.
Jer rukopis znači i vežbu – a nje je u digitalnom svetu sve manje. Pritom, pisanje rukom pomaže pri učenju.
„Kada nam prsti lete preko tastature, zapravo ne učimo kako treba“, kaže Nekle Bulut.
Kod pisanja rukom, naprotiv, svesno biramo koje ćemo informacije zabeležiti. Tako ljudi mogu trajnije da usvoje sadržaje i bolje ih zapamte, piše DW.
„Kod pisanja rukom moram da ispišem svako pojedinačno slovo. Ti pokreti ostavljaju tragove u mozgu“, objašnjava istraživačica. „Studije pokazuju da deca u osnovnoj školi bolje pamte slova kada su ih pisala rukom“, navodi.
Iz ruke u glavu
I u školi u Kempenu rukopisu se pridaje veliki značaj.
„Postoji izreka: ’iz ruke u glavu’. Kod učenja reči važno je da se one ispišu, kako bi se i složenije stvari u višim razredima lakše pamtile, jer su zaista napisane“, kaže nastavnica Verena Šepan. Bez digitalnog učenja više ne može – ali isto tako ne može ni bez analognih metoda.
Da bi podstakli pisanje rukom, u školi u Kempenu se do devetog razreda svesno odustaje od tableta na nastavi.
Verena Šepan se zalaže za srednji put: „U ovoj školi pridajemo značaj rukopisu, ali radimo i sa tabletima“, kaže ona. „Deca često funkcionišu hibridno. Pišu rukom, ali paralelno imaju iPad na raspolaganju za istraživanje”, dodaje.
Pisanje rukom je trening za mozak
Takvu kombinaciju, kada deca, na primer, pišu rukom takozvanim pametnim olovkama po tabletu, pozitivno ocenjuje i istraživačica Nekle Bulut: „Neke studije pokazuju da je površina tableta glađa od papira i zato pokreti moraju da budu kontrolisaniji“, kaže ona.
Za učenike kod kojih je rukopis uglavnom automatizovan, to obično ne predstavlja veliki problem. Ako su još u razvojnoj fazi, ima smisla da to najpre uče na klasičan način, piše DW.
Prema mišljenju stručnjaka, pisanje rukom donosi ogroman obrazovni dobitak: ko redovno uzima olovku u ruke, pravi manje pravopisnih grešaka, čita tečnije i bolje pamti sadržaje. Već samo držanje olovke u šaci i njeno vođenje aktivira brojne mišiće, zglobove i moždane regije.
Izvor: N1
Komentari (0)