Osim lepog izgleda i odličnog ukusa, jagoda sadrži čitav niz hranljivih sastojaka koji pozitivno deluju na zdravlje čoveka. Plod jagode je izvor zaštitnih materija koje omogućavaju pravilan rast i razvoj i ubrzavaju oporavak od bolesti.
– Jagode su od davnina korišćene u lečenju bubrežnih i reumatskih bolesti, snižavanju krvnog pritiska, holesterola u krvi i u mnoge druge svrhe – kaže Branka Mirković, nutricionista, za „Blic“ i objašnjava zbog čega jagode treba da budu na našem stolu dokle god ih ima na pijaci.
Mnoga istraživanja upućuju na to da su jagode izvor korisnih sastojaka u borbi protiv raka, kardiovaskularnih bolesti, slabljenja imuniteta sistema i neuroloških poremećaja. Ovi i mnogi drugi poremećaji povezani su sa štetnom oksidacijom nukleinskih kiselina, lipida i proteina. Antioksidansi su spojevi koji neutralizuju štetne slobodne radikale i na taj način smanjuju rizik od pojave različitih bolesti. U antioksidanse ubrajamo vitamin C, E, flavonoide, tanine, elagičnu kiselinu, lignin i različite fenolne spojeve.
Plod bogat pektinom
Plodovi jagode bogati su pektinom, taninom, organskim kiselinama, flavonoidima, folnom kiselinom, vitaminom E, vitaminom C, vitaminima B kompleksa, K, Fe, Mg, Ca, P i velikim brojem antioksidanasa. Sadržaj vitamina C kreće se od 25-120mg/100g u zavisnosti od sorte. Neki smatraju da osam krupnih jagoda sadrži 140 odsto dnevne potrebe organizma za tim vitaminom. Od šećera prevladava glukoza, dok je saharoza vrlo malo zastupljena, pa mogu da ih jedu i dijabetičari.
Stimulišu rad žuči
Plod divlje i domaće jagode stimuliše jetru i bubrege i zato se preporučuje svim osobama kojima je neophodna dodatna stimulacija rada jetre i žuči. Odličan je diuretik i zato bi trebalo da je koriste osobe koje imaju giht, jer olakšava simptome. Bogata je taninom, vitaminima i mineralima, hranljiva i dobar čistač organizma, jer veoma dobro eliminiše mokraćnu kiselinu. Jagode se naročito preporučuju osobama koje imaju problema sa povećanim apetitom, dijabetičarima i osobama koje mnogo sede, jer su odlična prevencija protiv ateroskleroze.
Kako da ih jedete
Jagode prvenstveno treba da jedete dok su sveže.
– Posebno je dobro da jagode pojedete ujutru, čim ustanete, na prazan stomak, uz jogurt za doručak – priča Branka Mirković.
Upozorenje
Kod nekih osoba jagode mogu da izazovu alergije, ekceme, utikarije, polensku kijavicu ili da pojačaju te simptome.
Voćni jogurt
Ubacite šaku zrelih plodova jagoda u blender i kratko ih izgnječite i dodajte dva decilitra jogurta. Možete da dodate jednu supenu kašiku mlevenih ili seckanih badema ili nekog drugog jezgrovitog voća i dobićete kompletan obrok.
Za čistu kožu
Maske od jagoda su odlične za čišćenje kože, a i veoma se lako spremaju. Sve što treba da uradite je da izgnječite jagode i da ih naneste na lice i držite masku 15 minuta. Voćna kiselina će očistiti kožu, otpušiti pore i zategnuti lice.
Komentari (0)