Kasni odlasci u krevet i labava rutina tokom pripreme za spavanje otupljuju dečiji um, kažu istraživači dečjeg ponašanja.
Što kasnije steknu naviku rutinskog odlaska na spavanje, deca sve više imaju problema sa učenjem.
Stručnjaci su analizirali navike 11.000 britanskih sedmogodišnjaka neposredno pred odlazak u krevet. Deca koja nisu išla u krevet u isto vreme svakog dana ili su to činila posle 21 čas imala su slabije rezultate iz matematike, čitanja i u prostornoj orijentaciji. Nedostatak sna može da poremeti prirodni telesni ritam i utiče na sposobnost mozga da uči nove stvari, navode istraživači.
Stručnjaci su analizirali podatke o deci kada su imala tri, pet i sedam godina, da bi utvrdili kako napreduju u učenju i da li je to povezano sa njihovim navikama u večernjim satima, pre spavanja.
“Uspostavljanje dobre rutine za odlazak u krevet u ranom detinjstvu je verovatno najbolja stvar, ali nikada nije kasno”, izjavila je autorka studije, profesorka Amanda Saker.
Najproblematičniji period je detetova treća godina, kada svako peto dete nema rutinu i ide u krevet u različitim periodima. Do sedme godine, više od polovine dece ima redovne odlaske u krevet u vremenu od 19.30 do 20.30 časova. Efekat je očigledniji u ranom detinjstvu kod devojčica, nego kod dečaka i čini se da je kumulativan.
Sakerova kaže da je moguće da su odlasci u krevet u neustaljeno vreme odraz haotičnog stanja u porodici i da možda to, a ne poremećaj sna, vrši uticaj na kognitivne sposobnosti dece.
Komentari (0)