Zašto deca više slušaju vaspitačice nego roditelje

Otkrivamo vam samo neke tajne čarobnih vaspitačica: 

 Sigurna zona mame

Drage mame, opustite se. Niste krive i ne treba tako da se osećate. Majka je osoba koja dete voli bezuslovno i dete to oseti. Volećete ih kako god da se ponašaju. Takođe, vi ste sigurna zona u kojoj dete napokon posle dugog dana i mnoštva doživljaja može da izbaci iz sebe sve ono što je trpelo i preživljavalo. Zato su deca često nemoguća u prisustvu mama, a ostale ljude moraju da pridobiju za sebe pa ih slušaju. 

Foto: Freepik
 

 Vršnjaci – uticaj grupe

Grupa ima veliki uticaj na ponašanje deteta, a dete ima potrebu da se u tu grupu uklopi. Kad vidi da svi idu da spavaju ne želi da odstupa. Na predškolskom uzrastu česte su i imitacije pa dete oponaša ponašanje druge dece. Jedan od razloga zbog kojih tako mirno sede za stolom je zato što to i druga deca rade ali i zbog još jedne važne stvari, a to su stroga i dosledna pravila. 


Foto: Freepik

 Stroga pravila koja se ponavljaju – rutina

Vrtić je prava mala vojska za decu. Uvek se u isto vreme doručkuje, ruča, spava, užina, igra, a slobodnog, nestruktuiranog vremena je jako malo.

Koliko god se trudili, ni u jednoj porodici ne važe ovako striktna i čvrsta pravila. Ponavljajući iste radnje svakodnevno stvara se rutina i dete više i ne razmišlja šta treba da radi. 

Mada je u svakodnevnom životu teško držati se pravila i discipline, ukoliko uspemo barem donekle da ih se držimo i kod kuće, olakšaćemo našem detetu, a i sebi. Deca vole strukturu čak i ako vam se tako ne čini. Kad uplove u rutinu sve je mnogo lakše, a i adaptacija na vrtić će proći bolje.

Sa druge strane ako u kući ne postoje baš nikakva pravila, vrtićka disciplina za dete će biti veliki izazov.

 Pokušavaju da oduševe vaspitačice 

Verovatno ste već primetili to vrckavo zavođenje drugih ljudi. Deca su mali halapljivci za pažnjom i ljubavlju. Za razliku od udobnosti sopstvenog doma gde su uvek u centru pažnje ili eventualno imaju braću i sestre za konkurente, u vrtiću ima puno onih koji se takmiče da zadobiju pažnju autoriteta (vaspitačice). 

Foto: Freepik

Kako bi ih naučile lepom ponašanju vaspitačice će svojom pažnjom, pohvalom, osmehom, potkrepiti poželjno i sa druge strane povišenim tonom, ignorisanjem i slično – kazniti nepoželjno ponašanje. 

Kada ih zavole, deca će učiniti sve kako bi zadobili ljubav svojih vaspitačica. Isto rade i kada odete u goste, kod babe i dete i svih onih ljudi koji nisu mama i ne vole bezuslovno već se njihova ljubav i pažnja zaslužuje. 

 Umeće učenja kroz igru

Jedini ispravan način učenja dece je učenje kroz igru i zabavu. Samo prijatne emocije koje se vezuju za ono što dete radi, učvstiće željeno ponašanje. A u vrtiću je sve upravo tako osmišljeno. Kada prođu fazu adaptacije i prihvate odvajanje od roditelja, vrtić za decu postaje pravi mali raj. Tamo su njihovi drugari, nove igračke, uvek nove igre i aktivnosti, igre bez granice.. 

Vaspitačice znaju hiljadu igrica i znaju da osmisle još toliko kako bi zadobile pažnju dece i naučile ih i onim stvarima koje se kod kuće čine toliko teškim. 

Foto: Freepik

Dakle, više faktora dovodi do toga da se vaše dete poželjnije  ponaša u vrtiću nego kod kuće. To ne treba da vas brine ali po nešto od vrtića možemo da naučimo i da primenimo i kod kuće, zar ne? 

Mada će kod kuće to sve ići malo teže, važno je da ih učimo navikama i lepom ponašanju. Ako se barem trudimo da radimo slično, bićemo partneri vrtiću na zajedničkom zadatku, samo će u vrtiću ići malo lakše i brže. 

Sa druge strane, roditelji koji vaspitanje prepuste vrtiću, a kod kuće rade suprotno, stvoriće kod deteta konfuziju, ono će se teško uklapati u socijalno okruženje i na kraju krajeva roditelji će teško izaći na kraj sa takvim detetom jer ipak se dete iz vrtića svaki dan vraća kući u jezgro iz kog sve potiče.