Svaka je porodica drugačija, ali postoji nešto u čemu se ne razlikuju, a to slobodno možemo reći i za činjenicu da deca jednostavno bolje slušaju i više respektuju samo jednog roditelja. I to je nekako svojstveno svoj deci, a izbor koga će pre poslušati uglavnom je vezan za dva razloga – ili slušaju onog s kim provode više vremena ili onog koji je glasniji. A ni jedno ni drugo u njihovoj glavi nema nikakve veze s tim kojeg roditelja smatraju boljim ili kojeg više vole.
Njima je uglavnom i jedan i drugi roditelj jednako važan i jednako ga vole, a ako ste vi partner kojeg deca ne slušaju, probajte da shvatite da nije do dece već do vas – vi ste osoba koja mora promeniti taktiku ako vam baš toliko smeta što se vaše odluke tako često ignorišu.
Jer deca biraju ovako:
1. Roditelj sa sličnim temperamentom
Ako je vaše dete super razigrano, više će poštovati i više tražiti društvo onog roditelja koji je i sam tako temperamentniji. Svaka porodica ima svoj jin i jang, a dete će češće tražiti onog roditelja čiji će temperament njemu više odgovarati. Zato će u mnogim pitanjima svog života više slušati roditelja za koje samo proceni da je sličniji baš njemu, a deca to jako dobro osete.
Da bi poravnali takvu situaciju, roditelj kojeg dete češće ignoriše mora pronaći ravnotežu između svog i detetovog temperamenta, odnosno razlučiti u kojim se područjima suživota i odgoja ti temperamenti najviše razlikuju, te poraditi na tim pitanjima.
.jpg)
2. Roditelj koji bolje objašnjava
Kada vas dete nešto pita, a vi krenete objašnjavati nadugačko i naširoko, nemojte se čuditi što će isto to pitanje odmah postaviti i drugom roditelju. Kada deca traže da im se nešto objasni, da se u nešto upute, oni traže jasne, kratke i precizne odgovore. Zato će se tokom svog života za mnoga važna pitanja možda uvek obraćati samo jednom roditelju – onom koji će znati da bude precizniji i jasniji. A to se odnosi i na onaj deo kada vam se čini da vas deca baš nikada ne poslušaju.
Roditelj koji voli naširoko da objašnjava i pregovara neće narediti, već će obrazložiti svoju želju, a to je velika razlika:
“Hoćeš li, molim te, uskoro početi da spremaš igračke, kako bi ti soba bila uredna pre spavanja?”
“Pospremi igračke!”
3. Pravila i posledice različiti su od roditelja do roditelja
Dok su još mali, roditelji još uvek nemaju toliko različitih pravila jer se o svemu dogovaraju. No, kako deca rastu i postaju sve komplikovanija, kao i situacije u kojima se svaki dan nalaze, tako roditelji sve više naginju svojim pravilima – tata svojim, mama svojim. Zato su i pravila i posledice često različite ako se dete dohvati mame, odnosno tate, a to jako utiče na izbor deteta kome će se i kada obratiti. Osim toga, roditelji sigurno imaju i različiti prag tolerancije za nestašluke i nedopustive reakcije svog deteta pa je i to razlog zašto deca češće naginju na stranu onog roditelja koji je mekši.
Ako u vašoj porodici postoji očigledna razlika u ovakvom vidu ponašanja – ne dece, već vas roditelja – ne bi bilo loše dogovoriti se o nekim jedinstvenim pravilima jer će s vremenom mekši roditelji postati roditelj koji se iskorišćava, a onaj tvrđi će imati sve manje pravo na odluku jer će se sve ređe nešto pitati. I da, on će postati onaj “zlobniji” roditelj.
4. Roditelj koji manje priča
Niko ne voli sistemsku demagogiju: Mirno sjedi; Ne pričaj dok jedeš; Obuci pidžamu; Jesi li napisao domaći; Koliko puta ti moram reći… Roditelj koji stalno priča i stalno prigovara deci će s vremenom biti manje “važan” jer će im sva ta demagogija više ići na živce nego što će je uvažavati. Samim tim, onaj roditelj koji će govoriti samo onda kada to bude stvarno potrebno, zadobiće mnogo veće poštovanje od dece.
To naravno ne znači da dete nećete opominjati, ali ako pozitivni razgovori budu brojniji od demagogije, vaše dete će znati da vas bolje ceni.
5. Roditelj s kojim je dete jednostavno povezanije
Uopšteno govoreći, dete će znati da prepozna ko u njegovoj porodici donosi pravila koja mu više odgovaraju i tu će osobu više poštovati i biti s njom povezaniji, te će samim tim pred tim roditeljem uvek pokušavati biti bolji. To je normalna životna situacija jer kada nekoga jako cenimo, pred njim se uvek želimo i dokazati. I to nema puno veze s tim koliko dete s tim roditeljem provodi vremena. Dakle, možda majka jeste ta koja provodi puno vremena sa svojom decom, ali to ne znači da će deca samim tim biti povezanija s njom. Ako ste vi roditelj koji obavlja većinu toga u vaspitanju i odgoju, a svu slavu pobere tata kada se vrati kući s posla, probajte da promenite taktiku i da budete malo manje zahtevni i malo više saosećajni sa stvarnim dečjim potrebama.
Izvor: www.index.hr
Komentari (0)